Програм „На слави код Оливере“ реализован је у Легату др Оливере Радојковић Чоловић, на Митровдан, у петак, 8. новембра 2024. године, на дан породичне славе дародавца. Кроз програм који су организовали др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић, чува се и негује успомена на Оливеру и њену породицу кроз идеју наслеђа које живи. Програм „На слави код Оливере“ је конципиран као реконструкција грађанске славе у кући Чоловића, који би окупио њене познанике и пријатеље, чему је претходило освећење колача и жита.
Домаћин славе је ове – треће године за редом, од када је програм покренут, био виши кустос Олег Романов. Наиме, програм је започео 2022. године, када је кустос Немања Трифуновић преузео славу од Драгана Драшковић, дугогодишњи директора Народног музеја Краљево, чијом заслугом је оформљен Легат Оливере Радојковић Чоловић као врста музејског депаданса. Колач је пресекао свештеник Владимир Јовановић у преподневним часовима.
Програм за госте се одвијао у периоду од 17–20 сати, а њима су били и Оливерини кумови Весна и Марко Кошанин, као и историчар уметности Марина Лукић Цветић и др Лидија Цветић Вучковић из Музеја слатка – кућа Цветића, који је, као и сваке године пружио подршку у организацији и реализацији програма Музеју. Из колекције Музеја слатка позајмљен је низ елемента покућства из међуратног периода, који су омогућили реконструкцију ове врсте славских обичаја. На славама у градским срединама, био је устаљен обичај са јасно утврђеним редоследом послуживања, који је увек био исти: најпре колач и жито, затим слатко и кафа и на крају се колачи послуже три пута. Након тога гост иде у другу кућу, с обзиром да је био у обавези да обиђе многе свечаре који спадају у круг његових пријатеља, а овакав начин послуживања је то омогућавао.
Jелена Марковић, историчар уметности и организатор програма, осврнула се начин припреме колача из, углавном, међуратног периода, који се овом приликом припрема за послужење гостију, како би се реконструисао догађај у потпуности. У овим рецептима постоји ограничен број састојака који се могу употребити, с обзиром да је реч о поснним колачима, јер је слава пала у петак. У записаним рецептима неких колача нема, као што су посне ванилице, вероватно зато што су га домаћице знале напамет (десет кашика уља, десет кашика шећера и десет кашика брашна).
Са породичном иконом и кандилом Оливерина слава пренета на Музеј, који је овом приликом, започиње и процес очувања грађанске славе, кроз породичну традицију Чоловића, као специфичног обичаја једног друштвеног слоја који они репрезентују. Српска слава се, као живо нематеријално наслеђе српског народа, налази под заштитом УНЕСКА.
