Пројекција филма „Две Бранкове Козаре“ у продукцији Музеја жртава геноцида и предавање „Козара 1942“ Николе Милошевског, кустоса овог музеја одржани су у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 29. новембра 2024, са почетком у 18 сати.На почетку програма присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, који је истакао да посматрајући турбулентну историју простора Балкана и српског народа у времену од Српске револуције до данас, можемо приметити да је наш народ више пута стварао и више пута губио државу и да је учествовао је у великим, светским сукобима.
Заједнички именитељ свих тих прегнућа је непоколебљива жеља за слободом, стварањем националне државе и уједињењем. Дужни смо да се сећамо и чувамо успомену на бројне, често неименоване људе, који су своје животе уложили, било у борби, било као невине жртве, у ослобођење и будућност српског народа. Такође, дужни смо и да истражујемо, сазнајемо и чувамо успомену на њихове идентитете, судбине и околност страдања, а све са сврхом утврђивања историјске истине. У том правцу се мора посматрати и филм, трећи по реду у продукцији Музеја жртава геноцида, посвећен страдању српског народа на Козари у јулу 1942. године.
Након тога Никола Милошевски одржао је предавање „Козара 1942“, који је истакао је да је за време велике немачко-хрватске офанзиве од 10. до 15. јула 1942. године на Козару, по проценама, страдало преко 40 хиљада Срба, од којих је чак око 12 хиљада деце, старости до петнаест година. Кључна држава за истребљење Срба, Јевреја и Рома била је Независна Држава Хрватска, основана 10. априла 1941. године, на челу са поглавником Антом Павелићем, која је обухватала читаву Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. У оквиру ове државе извршен је геноцид – планирано истребљење једног народа, са дефинисаним планом по коме је требало 1/3 Срба побити, 1/3 покатоличити а 1/3 раселити.
Након излагања Николе Милошевског приказан је 23 минутни филм „Две Бранкове Козаре“. Филм, кроз играну причу старца Бранка, који се као дечак сакривао на Козари од непријатеља, и кроз архивске снимке, такође говори о страдању током погрома 1942. године. То је прича о детету које је, не својом вољом завршило у вртлогу најстравичнијих злочина почињених над његовим народом у вишевековној историји. У филму су коришћени и аутентични снимци са Козаре, који након Другог светског рата нису приказивани. Они представљају део „slikopisa“, односно журнала Независне Државе Хрватске, који се у оригиналу чува у Србији. Режисер је Ивица Видановић, сценариста Божидар Кнежевић, а стручни консултант Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида. Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида.
