Пројекција кратког документарно-играног филма „Крст са Косова“ у продукцији Музеја жртава геноцида и предавање ,,Злочини над Србима и Јеврејима на простору Косова и Метохије током Другог светског рата“ одржани су у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 11. марта 2025. године, са почетком у 18 сати. На почетку програма присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и у свом уводном излагању говорио о историјском значају Косова и Метохије за српски народ, тешком положају Срба током османске владавине и сталним искушењима кроз која су пролазили.
Нагласио је да је несигурност за Србе на том простору постојала кроз различите историјске периоде, посебно током Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, када је дошло до великих страдања. Филм настао на основу докторске дисертације др Ненада Антонијевића и његовe изложбe „Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату“ која је током лета 2024. гостовала у Народном музеју Краљево, и чији је циљ био да прикаже ту истину.Никола Милошевски, кустос Музеја жртава геноцида у Београду, одржао је предавање ,,Злочини над Србима и Јеврејима на простору Косова и Метохије током Другог светског рата“ , у коме је приказао континуитет вековног страдања српског народа на овој територији, чија је кулминација присуство страних завојевача.
Неповољне историјске околности у којима се нашла Краљевина Југославија уочи Другог светског рата довеле су до судбоносних догађаја 27. марта 1941. године који су земљу увели у рат против надмоћног непријатеља. Истакао је да је антифашизам дубоко уткан у српски национални идентитет. Говорио je о подели територије Косова и Метохије на немачку, италијанску и бугарску окупациону зону и дејству албанских квислиншких формација против српских и јеврејских цивила. Албанске формације попут добровољачке милиције, балиста, Косовског пука и припадника дивизије „Скендербег” нису биле ефикасне у војним операцијама. Њихова дејства била су успешна против немоћних цивила, нарочито у мањински српским срединама. Милошевски је ове формације окарактерисао као малобројне, недисциплиноване, недовољно физички спремне и екстремно склоне дезертерству. Паравојне јединице су систематски нападале српска села, палећи куће, убијајући цивиле, вршећи масовна силовања и пљачке. Порушено је или оскрнављено на десетине српских православних цркава и манастира. Посебно су уништаване цркве и споменици подигнути у међуратном периоду. Сви Срби проглашени су насељеницима, како би били протерани и депортовани у централну Србију. У периоду 1941–1944. године из јужне Метохије и Косова је протерано око 100.000 Срба. Злочини албанских квислинга довели су до значајне промене демографске структуре Косова и Метохије. После рата, комунистичке власти су углавном игнорисале злочине албанских формација, а део албанских колаборациониста је избегао одговорност. Грешке начињене у раду анкетне комисије за ратне злочине и приликом пописа 60-их година прошлог века, настоји да својим истраживањима и стручним радом исправи Музеј жртава геноцида. Милошевски је споменуо и страдање српског становништва јужне српске покрајине 90-их година прошлог века и погром над Србима 2004. године.
Након излагања Николе Милошевског приказан је двадесетпетоминутни филм „Крст са Косова”. Филм је режирао Ивица Видановић, сценариста је Божидар Кнежевић, а глумачку поставу чине Дејан Цицмиловић, Василије Милић и Катарина Милић. Као стручни консултанти у реалиазцији филма су учествовали кустос Никола Милошевски и музејски саветник, др Ненад Антонијевић из Музеја жртава геноцида. Ово филмско остварење представља четврти документарно-играни филм у продукцији овог музеја. Кроз документарне сегменте и игране реконструкције, приказују се сведочења и историјски извори који осветљавају прогон Срба, уништавање културне и верске баштине, као и трагичне догађаје који су обележили овај простор. Филм наглашава значај очувања историјског памћења и указује на потребу да се страдања невиних жртава не забораве.
Након пројекције филма повела се жива дискусија са публиком која није скривала одушевљење филмом, приказаним чињеницама и емотивним утиском који оставља.
