Промоција часописа „Наша прошлост 22“, научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 21. фебруара 2025. године са почетком у 18 сати.На почетку промоције уредник часописа „Наша прошлост“ др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево, поздравила је окупљене и представила учеснике промоције.
Она се осврнула на број у целини, који доноси укупно осам радова, по два из области средњег века и историје уметности, док су остали радови везани за новију историју и архивистику. Поред тога, најновији број часописа садржи и четири прилога. Први прилог је приказ зборника радова „Публицистика у развоју друштва и државе I: Од новинског извештаја до објективне историје. Карановац-Краљево у српским новинама: 1835-1918“ који је написао Радомир Поповић. Друга два су прикази књига „Југославија, последњи дани: 1989-1992.“, Косте Николића и „Преболевање Европе“, Зорана Милутиновића из пера др Милоша Тимотијевића. У свом представљању новог броја часописа, уредница се посебно осврнула на In memoriam професору Драгану Пешићу, техничком уреднику готово свих издања Народног музеја Краљево у периоду од две деценије, најзаслужнијем за обликовање визуелног идентитета комплетне издавачке делатности ове институције. Навела је да је на полеђини часописа потрет Драгана Пешића, који је његов ученик Лазар Димитријевић, ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, сачинио од фонтова које је Пешић осмислио.
Гордана Гаврић, саветник директора Задужбине Светог Mанастира Хиландара и дугогодишњи сарадник и директор Завода за заштиту споменика културе Краљево, представила је прва два рада везана за област средњег века. У питању су рад археолога Марине Бунарџић из Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду под називом „Гробови у задужбини хумског кнеза Мирослава, према резултатима археолошких истраживања“ и рад Милорада Обрадовића, кустоса Народног музеја Краљево „Стара рударска топонимија десне обале Ибра, од Плоче до Руцманца“. Иако значајно различита, оба рада су похваљена због мултидисциплинарног приступа и зато што могу бити полазна основа за будућа истраживања о овим темама.
Др Ана Костић Ђекић, ванредни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, представила је рад Аните Марковић из Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево „Лик Јована Курсуле, највећег мегданџије Првог српског устанка, у српској уметности и визуелној култури XIX и првих деценија XX века“. Овај рад бави се културом сећања на лик и дело истакнутог јунака Првог српског устанка који је живео у селу Цветке надомак Краљева. Потом је публици представила рад Драгане Фрфулановић и Александре Јевтовић под називом „Идеологија и естетика социјалистичког реализма у скулптури. Споменик отпора и победе у Краљеву“ који говори о животу споменика Лојзе Долинара који као меморијал отпора нацизму није задовољавао измењене критеријуме државне идеологије те је премештен из меморијалног центра Јајинце у парк поред железничке станице у Краљеву.
Др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја Чачак, на почетку свог излагања је похвалио квалитет садржаја и дизајн часописа. У свом представљању рада Дарка Гучанина под називом „Успостављање пријатељства и трајне сарадње градова Лода и Краљева 1990-1991“ истакао је историјске околности под којима се одвијало ово занимљиво братимљење Краљева и израелског града. О раду Александра Лазовића из Историјског архива Краљево „Дигитализација културног наслеђа и софтверска решења у архивима“ истакао је важност оваквог рада у данашњем времену, који поред компарација са земљама чији су архиви знатно даље одмакли у овом процесу, доноси низ решења овог битног питања. О раду „Албуми фотографија у историјском архиву Краљево“ Александра Бережнова, др Тимотијевић је рекао да краљевачки архив чува око 7500 негатива и позитива и низ албума са фотографијама и да рад садржи део посвећен развоју фотографије, попис свих албума, али и списак свих краљевачких фотографа. На крају је представио рад Веселинке Кастратовић Ристић и Силвије Крејаковић „Драгослав Пајић, живот и дело Војислава М. Пајића (1901-1971)- Ехо трауме: Краљево октобра 1941.“ који се категорише као приређена историјска грађа. Тимотијевић је истакао да је овај рад много више од тога и да он представља пресек приватног живота који се једним делом дотиче најтрагичнијег догађаја у историји Краљева. На крају промоције уредник др Татјана Михаиловић се захвалила свим сарадницима и истакла како је ово први број који се издаје без учешћа Драгана Пешића, те се осврнула на настојања редакције да се одржи препознатљив изглед часописа, у складу са идејним решењима која је он осмислио.
