Промоција књиге „Харизма цара Душана – Историја и памћење“ др Косте Николића, научног саветника Института за савремену историју у Београду, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 5. децембра 2024, са почетком у 18 сати.
На почетку програма присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и изразио задовољство што се прва промоција најновије књиге Косте Николића у земљи, дешава управо у овој установи, али да за то има и пуно разлога, јер је реч о ауторовом родном граду. У свом осврту, нагласио је да Николић у даје свеобухватни преглед епохе цара Душана и успона српске средњовековне државе, али и трајање овог култа у народу и његов утицај на политичке идеје у 19. и 20. веку.
Након тога публици се обратио др Небојша Јовановић, као уредник књиге и представник Издавачке куће „Лагуна“. Нагласио је да цар Душан, као симбол великог победника из прошлости, вековима надахњивао на борбу против Турака и обнову српске државе. Цареви земни остаци су пронађени у његовој задужбини Св. Архангелима код Призрена и одатле су пренети у Патријаршију. Један од занимљивих модерних феномена је да је током комунистичке власти њихова сахрана у цркви Светог Марка у Београду, 1968. године, изазвала велики потрес, иако је реч о владару из 14. века, што индиректно указује на утицај и снагу култа цара Душана у савременом друштву. Јовановић је такође истакао да се у првих месец дана продало око 500 књига, што је чини готово бестселером.
На крају се публици обратио и сам аутор, др Коста Николић, и изнео разлоге зашто се као историчар опредељен за савремену историју, бавио овом темом, а они леже у жељи да се испитају процеси историјског памћења и њихов утицај на савремена политичка и културна кретања. Успон државе за време цара Стефана Душана омогућио проглашење царства, веровање да ће Србија заменити Византију и зауставити долазак Турака. Падом под турску власт и губљењем своје државе, народ је, у отпору потчињавању, чувао кроз предања свест о цару Душану и славној држави Немањића као потврду свог постојања. Истовремено, то сећање је будило наду у борби за слободу. Култ Душана Силног обновљен је у ослободилачким ратовима у 19. веку. Такође је истакао, да цара Душана пре свега види као законодавца и да његов Законик сматра најважнијом књигом после Мирослављевог јеванђеља. Тада се догодило и нешто крајње необично, а то је да је ситуација у којој имамо Законом ограничену монархију и то у 14. веку. На овај правни документ се ослањао и Илија Гарашанин у 19. веку и користио га као узор.
