Промоција монографије „Смак“, коју је приредила Ксенија Ђерковић, новинар и архивиста Историјског архива Шумадије из Крагујевца, одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 6. фебруара 2025, са почетком у 18 сати. Окупљену публику је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и представио учеснике програма. У свом обраћању осврнуо се на гостовање ретроспективне изложбе „Смак 50”, поводом пола века постојања бенда, али и на сарадњу са удружењем „Сиџа”, што је довело до снимања документарних филмова о истакнутим краљевачким музичарима. Први такав филм снимљен је управо о бубњару групе „Смак”, Слободану Стојановићу Кепи, оцу Ксеније Ђерковић. Он је истакао да узимајући у обзир снажну везу бенда са Краљевом, Народни музеј Краљево је подржао издавање ове монографије, која кроз приватну документацију и фотографије осветљава историју једне од најутицајнијих југословенских група. Потом је приказан кратак документарни филм о групи „Смак”.
Бранимир Локнер, рецензент монографије, музички уредник и рок критичар, у свом излагању је указао на значај групе „Смак”, убрајајући је у једно од најзначајнијих имена југословенске рок сцене, која је у једном кратком периоду свог постојања, уз „Бијело дугме”, била најпопуларнија група на овим просторима. Иако за групу „Смак” није могуће везати појам комерцијалности, она је велику популарност и комерцијални успех достигла са објављивањем албума „Црна дама”, који је објавила немачка издавачка кућа, након чега је група имала интернационалну турнеју. Прогресивни рок, коме жанровски група „Смак” припада, није довољно вреднован у земљи, али такав третман међу критичарима имала су и водећа имена светске прогресив сцене, напоменуо је Локнер. Оно по чему је „Смак” специфичан је јако језгро обожавалаца, који су групу пратили на свим наступима, првенствено у Србији и то овај бенд издваја из мора других, који нису имали такву подршку публике. Управо, та верна публика, која је себе називала „смакистима” или „смаковцима”, представља заштитни знак овог бенда. Локнер сматра прву фазу каријере групе најквалитетнијом, којој припада наступ на концерту групе „Deep Purple” у Београду као предгрупе и непланирани, али спектакуларни, наступ у Хали „Пинки” у Земуну.
Том приликом је публика након извођења песме „Сателит” демолирала седишта. Албум „Странице нашег времена”, који је такође објављен и у иностранству, Бранимир Локнер сматра најквалитетнијим. Даље деловање групе карактерише дисконтинуитет каријере и дискографије, као и честе промене чланова. Одлазак Лазе Ристовског из „Смака” у „Бијело дугме”, сматран је издајом, чак и међу публиком. У периоду Новог таласа, група „Смак” није успела да на адекватан начин одговори захтевима тржишта и критичке јавности, али је састав ипак до краја остао доследан себи и избегли су да пођу сигурним путем, не пристајући да зарад комерцијале изгубе уметничку црту. Локнер се осврнуо на феноменалне „камбекове” групе, попут наступа 2012. године пред 20.000 људи у Београду. Писање овакве монографије назвао је озбиљним подухватом и посебно је истакао значај извучених текстова из новина који на неувијен начин дочаравају историју „Смака”, кроз размишљања чланова бенда, њихове међусобне односе, односе са публиком и медијима.
Ксенија Ђерковић истакла је да Краљево за њу има велики емотивни значај и напоменула да монографија обухвата период од настанка групе 1971. године до постављања споменика групи у Крагујевцу 2023. године. Навела је да монографију на скоро 600 страна у боји, красе бројни чланци и интервјуи из новина и часописа попут „Џубокса”, „Еуреке Експрес”, „ТВ Ревије”, затим текстови песама. Издање је такође опремљено QR кодовима који читаоцима омогућавају да приступе преко интернета и слушају најпознатије песме групе „Смак”. Истакла је задовољство због завршетка једног веома захтевног и напорног посла и на крају се захвалила граду Краљеву и Народном музеју Краљево на финансијској помоћи, без које ова монографија не би угледала светлост дана.
