Предавање „Паоло Сорентино: Универзални језик уметности“ Николе Ивановића, кустоса Галерије Матице српске у Новом Саду, организовано у оквиру изложбе „Инспирисани Италијом“, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 12. септембра 2024, са почетком у 19 сати. На почетку програма др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево, поздравила је публику и представила госта.
Италијански редитељ Паоло Сорентино у својим остварењима често цитира историју уметности, a препознатљива ликовна остварења саставни су део инсценације. Никола Ивановић, у свом предавању, анализирао је она уметничка дела која су везана за две његове серије: „Млади папа“ (2016) и „Нови папа“ (2020). Анализа полази са самом шпицом серије „Млади папа“, у којој главни јунак као да хода ходником пролазећи испред изложених слика, углавном дела ренесансе и барока. Међутим, такав ходник не постоји у реалности Ватикана, где је серија снима, већ су то девет Сорентинових изабраних слика и једна скулптура савременог уметника Маурициуса Кателана („Девети сат“, 1999). Ивановић свако од ових дела доводи у везу са појединачним епизодама серије, тумачећи на који начин их редитељ интерпретира: од идејног нивоа, у смислу теолошког и културног и симболичног, преко грађења визуелних релација унутар сцена, до грађења самих ликова, пре свега главног у улози младог папе.
За другу серију „Нови папа” (2020), такође полази од шпице, која је инспирисана савременим уметничким интерпретацијама религиозних тема, као у случају дела Герарда Доториа („Распеће“, 1927), или кореографским решењима Шобане Џејсинг (Shobana Jeyasingh), креираним за 10. бијенале плеса у Венецији. Сорентино изазове налази и у оним делима барокне уметности која су у своје време била провокативна, попут дела Паола Веронеза у 16. веку, која су јеванђелске сцене интерпретирала у тада савременом мизасцену. Такође, утицај ренесансне и барокне уметности осећа се и у самом кадрирању, посебно утицај Каравађа, који утиче и на структуру сцена. Кроз своје предавање Никола Ивановић је указао како Сорентинова идејна решења, која се служе мрежом препознатљивих визуелних симбола, откривају начин како функционише апарат универзалног језика уметности.
