Предавање „Косовски завет у нашем времену“ др Милоша Ковића, редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 23. јануара 2025. године, са почетком у 18 сати.
На почетку предавања присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево и осврнуо се на историјски, културни и духовни значај Косова и Метохије, као средишта средњовековне државности и места које је кроз векове било извор митова и предања од великог значаја за национални идентитет српског народа. Указавши на посебно интересовање које ова тема побуђује у Краљеву, подсетио је публику на пређашње програме Народног музеја Краљево сличне тематике, попут научног скупа „Косово и Метохија-геополитички осврт“ и недавно одржаних промоција књига др Миломира Степића „Геополитички појмовник Балкана“ и др Косте Николића „Харизма цара Душана“.

Уводну реч је у име Народног музеја Краљево и Друштва историчара Рашког округа, одржао др Драгољуб Даниловић, професор историје у Гимназији Краљево, који је публику упознао са импресивном биографијом професора Ковића. У свом излагању навео је речи академика Радована Самарџића: „Када се историја не би бавила истином, боље би било да не постоји“ и своје уверење да је професор Ковић најпозванији да објасни појам Косовског завета и помогне да га и разумемо.

У свом једночасовном излагању професор Ковић је прво напоменуо да се о Косовском завету интензивно почело говорити почев од 2018. године, што је довео у везу са покретањем унутрашњег дијалога о Косову и Метохији. Синтагма Косовски завет била је присутна унутар цркве и међу неколицином интелектуалаца, попут Марка Марковића, Жарка Видовића, Димитрија Богдановића. Корен настанка Косовског завета треба тражити у средњем веку, добу Светог Саве и Светог Симеона. Ковић истиче да је Косовски завет садржан у Жичкој беседи Светог Саве и његовом Законоправилу и понавља да је он заправо обновљен Светосавски завет. Свети Сава је већ у свом времену препознаван као творац српске националне цркве и онај који је своме народу показао пут „праве вере“. Бекство Савино из палате у манастир, напуштање земаљског царства и опредељење за небеско царство представљало је узор који обавезује Немањиће, али и сав српски народ. Светосавски завет се непосредно ослања на стари и нови завет, а Доментијанова житија упућују на постојање свести о заветности и изабраности код српског народа. Професор Ковић је споменуо теорију једног од водећих теоретичара нација Ентонија Смита, који нације дели на хијерархијске, републиканске и заветне. За заветне нације карактеристично је њихово премодерно порекло и свест о датом завету и препознатљив је код народа који су исповедали веру на националном језику.

Доба кнеза Лазара је могло у времену Светог Саве да види свој мит о пореклу и своје „златно доба“. У периоду након Косовске битке, култни списи пишу о огрешењу цара Душана, које је проузроковало казну због напуштања завета. Душаново самовољно проглашење патријаршије и оцеубиство су грехови који проузрокују страдање српског народа. Управо је кнез Лазар, као христолики владар био изабран да Србе врати на пут завета и постигне измирење цркава. Лазарево опредељење за жртву, подвиг и царство небеско су срж Косовског завета. Вук Бранковић је представљен као Јуда, косовски јунаци као апостоли, док Милош Обилић нема пандана у новом завету. Ковић наводи да је кључна личност у тумачењу Косовског завета владика Николај Велимировић, који сматра да је Косово, земља на којој је проливена крв мученика заправо „света земља“. Многи српски ствараоци су укључили Косовски завет у своја дела попут, Његоша, Милоша Црњанског, Иве Андрића, Исидоре Секулић, Милана Ракића, Јустина Ћелијског и других. Косовски завет је дефинитивно уобличен у 20. веку. Данас, Косовски завет је субверзивна идеја управо због непопуларности подношења жртве за више циљеве у времену изразитог индивидуализма и материјализма. Професор Ковић је оптимистично завршио предавање, нагласио је да се данас дешава својеврсна обнова у оквиру Српске православне цркве, приметивши да су наше цркве препуне младих људи како у земљи, тако и у дијаспори. После предавања, професор Ковић одговарао је још читавих сат времена на питања заинтересоване публике.