Предавање „Медитације о визуелној култури Италије: Његошево велико путовање“ др Саше Брајовић, редовне професорке на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду и ауторке књиге „Његошево велико путовање: Медитације о визуелној култури Италије“, одржано у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 19. септембра 2024, са почетком у 19 сати, у оквиру изложбе „Инспирисани Италијом”.
На почетку програма др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево, поздравила је публику и представила гошћу. Проф. др Саша Брајовић говорила је о путовању Петра II Петровића Његоша по Италији од новембра 1850. до августа 1851. године, након којег је убрзо и преминуо, у октобру исте године. Путовање је по свом карактеру спадало у такозвани „Grand Tour“, један од изразитих феномена европске културе 19. века, а Његош га је предузео, једним делом, у друштву књижевника Љубомира Ненадовића. У овој врсти уметничког ходочашћа Његош следи итинерар по којем се обилазе се места, урбане целине, пејзажи, музеји, галерије, палате као и гробови познатих сликара и песника, попут Вергилијевог и Рафаеловог гроба, али и многих славних личности ренесансе сахрањених у цркви Св. Крста (Santa Croce) у Фиренци. На уобличавање трасе овог путовања велики допринос су дали песници као што су Гете, а посебно Бајрон, који је дао романтичарским сјај и смисао многим конкретним местима и личностима, које данас историја не сагледава као значајне. Посебан осврт је дат на Рафаелову слику „Преображења Христовог“ (1620, Пинакотека, Ватиканска палата), пред којом је песник дуго седео и обишао је у више наврата. То је истовремено и последња Рафаелова слика, настала у данима његовог умирања. У Његошевим размишљањима она има посебно место, тим пре што је и сам осећао близину своје смрти, која је по повратку и уследила.
Део предавања односи се и на Његошев изглед у црногорској ношњи, који је привлачио пажњу свуда где би се појавио. Његова популарност је била велика и почела је да му доноси и нелагодност. Предавање не анализира само оно што је Његош видео, већ и промишљање о начинима на који су се италијански предели, градови и артефакти њему представили, односно презентација је састављена од пробраних слика и илустрација који реконструишу италијанске пределе тога времена. Једно од најважнијих питања на које проф. др Саша Брајовић одговара је зашто је то гледао и како је гледао.
