Тридесет и други Жички духовни сабор „Преображење 2023“ свечано је отворен у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 16. августа 2023, са почетком у 20 сати. Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево, као конферансије протокола свечаности, поздравио је званице, госте и публику и дао реч др Предрагу Терзићу, градоначелнику Краљева.

Терзић се осврнуо на важност саме манифестације и њено дуго трајање, и изразио задовољство што је Краљево домаћин Музеју Херцеговине са изложбом о великом песнику и дипломати Јовану Дучићу. Посебно је нагласио значај међународног научног скупа „Публицистика у развоју друштва и државе III: Јавна реч и јавна осуда“ који Народни музеј Краљево реализује током наредна два дана, уз подршку Правног факултета Универзитета у Београду и Института за политичке студије из Београда. Поред тога научни зборник првог скупа одржаног у оквиру овог јединственог трогодишњег пројекта, биће такође промовисан у оквиру манифестације. Подсетио је публику да су ови скупови, који се организују већ трећу годину, покренути захваљујући делу Славка Маржика, који је у четири тома сакупио све чланке из српске штампе, који се односе на Карановац/Краљево, од њених почетака 1835. до 1918. године. Такође је истакао да му је лично веома драго што је ове године „Жичку хрисовуљу“ добио Љубивоје Ршумовић, за кога многи везују своје одрастање.

Изложбу „Јован Дучић, свом милом Требињу – Трагом једне визије“ из Легата Музеја Херцеговине у Требињу, отворила је Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине. Она је истакла да је сарадња два музеја започела 2015. године када је Народни музеј Краљево гостовао у Требињу са изложбом о краљици Јелени Анжујској и да је изложба о Јовану Дучићу један од начина да се узврати посетом. Велики песник и дародавац Требиња имао је визију свог града на којој је радио. Подигао је први споменик Његошу у српском културном простору, који је израдио вајар Тома Росандић, а постоље архитекта Драгиша Брашован, који су се одрекли свог хонорара. Такође је подигао споменик ослободиоцима Требиња из 1918. године. Формирао је градски парк и стигао да изгради једну од три планиране чесме, док је даривањем своје знамените колекције старина, пре свега античке пластике, али и многих других дела, незванично основао музејску установу и био њен први кустос. За његовом инвентарном књигом коју је педантно водио, Музеј Херцеговине још увек трага, као и за целином његове надахнуте визије о Требињу као светском граду.

Своје обраћање, Ивана Грујић је завршила речима краља Александра Карађорђевића, записаним на Златној књизи поклоњеној граду Требињу: ,,Требиње је рађало хероје, мученике и песнике, три најчистије капи крви човека. Тај историјски град је одувек мала, али горда предстража Отаџбине и вредни чувар вере у наш идеал и наше мисли“, додавши да је управо овом изложбом приказана једна од тих најчистијих капи крви једног човека, какав је био Јован Дучић, који је својим даром оплеменио свој родни град и учинио га градом културе и уметности. У музичком делу програма наступиле су ученице Музичке школе „Требиње“, Теодора Ковачевић и Марина Мучибабић, уз пратњу професорке Иване Пешић.