Тридесет и трећи Жички духовни сабор „Преображење 2024“ свечано је отворен у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 16. августа 2024, са почетком у 20 сати. Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево, као конферансије протокола свечаности, поздравио је званице, госте и публику и том приликом се осврнуо на историјат Жичког духовног сабора „Преображење“, након чега је дао реч градоначелнику Краљева др Предрагу Терзићу.
Терзић је овом приликом поздравио све присутне и истакао да је Краљево већ тридесет и три године током Жичког духовног сабора центар српског песништва. Такође је истакао важност научног скупа „Публицистика у развоју друштва и државе IV: Јавна реч јавних личности“ који Народни музеј Краљево већ четири године, уз помоћ Правног факултета Универзитета у Београду и Института за политичке студије из Београда, организује и који полако постаје традиционалан. Захваљујући Краљевчанину Љубодрагу П. Ристићу, вишем научном сараднику на Балканолошком институту САНУ, у пензији, затим професору Зорану Мирковићу, декану Правног факултета, Миши Стојадиновићу, директору Института за политичке студије, као и др Миломиру Степићу, научном саветнику истог института, успели смо да у Краљеву окупимо српску научну елиту.
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, је затим истакао да је Музеј домаћин изложбама две изузетне установе културе, које свакако спадају у најзначајније у нашем националном оквиру. Реч је Народном музеју Србије, централној музејској установи и Галерији Матице српске у Новом Саду, матичној галеријској установи, са којом Народни музеј Краљево овом приликом први пут сарађује у изложбеној размени. Овом приликом изразио је велико поштовање и захвалност на присуству мр Бојани Борић Брешковић, директору Народног музеја Србије и др Снежани Мишић, музејској саветници, заменици управнице Галерије Матице српске у Новом Саду.
Изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“, аутора др Драгане Ковачић, отворила је мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије, која је изразила своје задовољство што њена установа поново гостује у Народном музеју Краљево и то у оквиру Жичког духовног сабора. Истакала је да изложба кроз графике и ведуте европских градова, представља приказ града као кључног места у којем је започела и где се драматично и убрзано развијала модерна култура и уметност, најпре на преласку из XVIII у XIX век, а потом и из XIX у XX век. Аутори изложених радова су се у изражајном смислу кретали прокрченим просторима, користећи ликовни стил и језик који су претходне генерације провериле и усвојиле. То су аутори такозване средње струје у уметничким токовима. Због тога су њихове представа града „извесне“, а у причи нема преломних датума и година. У њој су сучељена су два начина поимања града која дели један век, а њихови радови показују како се како се слика града променила, без великих прелома и драматике.
Др Снежана Мишић, заменица управнице Галерије Матице српске у Новом Саду, отворила је затим отворила изложбу „Инспирисани Италијом“, аутора Станиславе Јовановић Миндић, која је посвећена српско-италијанским културним и уметничким везама, односно српским уметницима који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије, током XIX и почетком XX века. Уз копије слика израђених према делима италијанских мајстора сликарства Пармиђанина, Гвида Ренија и Помпеа Батонија, на изложби су заступљене слике и цртежи с представама градова, људи и наслеђа Италије, као и графички листови страних уметника израђених према делима Рафаела, Тицијана, Анибала Карачија. Преко 30 уметничких радова уметника попут Новака Радонића, Аксентија Мародића, Јефтимија Поповића, Павла Симића, Димитрија Петровића, Надежде Петровић, Васе Ешкићевића и других сведоче о томе како су српски сликари видели и доживели Италију, али и како је однос према италијанској уметности допринео уобличавању индивидуалних уметничких опуса. На крају свечаног отварања Немања Трифуновић је позвао публику да прати програме Жичког духовног сабора, који трају до 19. августа, када се у трпезарији Манастира Жича свечано уручује Жичка хрисовуља песнику Мирославу Цери Михаиловићу.
