Изложба „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала” свечано је отворена у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 13. фебруара 2026. године, са почетком у 18 сати.На почетку присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и изразио задовољство што музеј има част да буде домаћин изложбе „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала”, чија је ауторка др Вера Богосављевић Петровић, истакнути археолог и музејски саветник Народног музеја Србије у пензији. Он је истакао да се прошлост краљевачког краја најчешће везује за средњи век – Манастир Жичу, тврђаву Маглич и остатке млађих насеобина – те да је дуго било тешко замислити да је живот на овим просторима постојао и у много старијим епохама. Захваљујући вишедеценијским археолошким истраживањима Народног музеја Краљево, границе сазнања су постепено померане, а открићима је потврђено да је овај крај био насељен већ у старијем гвозденом добу.
Пресудан значај имала су открића локалитета Лојаник и Црквине, која су показала да је подручје око ушћа Ибра у Западну Мораву било насељено још у време средњег каменог доба. Иако је прва стручна посета Лојанику забележена још 1988. године, систематска истраживања започела су тек 2016. године кроз заједнички пројекат Народног музеја Србије и Народног музеја Краљево. Циљ пројекта био је да се расветли веза између Лојаника као места праисторијског рударења и Црквина као простора употребе јасписа и опала.
Током шест истраживачких сезона, под руководством др Вере Богосављевић Петровић, прикупљени су и научно обрађени изузетно вредни археолошки налази. Као резултат тог рада, пред публиком су данас монографија и изложба, на које институције и стручна јавност могу с правом бити поносни.
Потом је публику поздравила Вера Крстић, музејски саветник и шеф Одељења за археологију Народног музеја Србије и истакла да је локалитет Лојаник познат стручној јавности већ више деценија, пре свега као значајно палеоботаничко налазиште. Међутим, захваљујући систематским археолошким истраживањима спроведеним у периоду од 2016. до 2022. године, у организацији Народног музеја Kраљево и Народног музеја Србије, данас јасније сагледавамо његов изузетан значај као центра експлоатације и обраде камена у праисторији. Још од најранијих периода људске историје, човек је умео да препозна посебан значај камена. Он није служио само као природна сировина, већ је представљао један од кључних услова опстанка, технолошког напретка и развоја читавих заједница.
Често се дешава да резултати археолошких истраживања дуго чекају да буду представљени академској заједници, а још чешће да остану непознати широј јавности. На наше велико задовољство, колегиница Вера Богосављевић Петровић и њени сарадници то су променили.
Kао уредница и једна од ауторки монографије „Лојаник: праисторијски каменолом у централној Србији”, показала је да се археологијом може и треба бавити одговорно, уз укључивање јавности и дијалог са заједницом. Изјавила је да је изложба резултат дугогодишњег истраживачког рада, стручне посвећености и успешне сарадње институција и појединаца. Захвалила се археолозима, истраживачима и сарадницима који су допринели да ова изложба угледа светлост дана. На крају је истакла да сматра да ће ова изложба бити подстицај за даља исраживања и нова тумачења, као и крајњи подсетник на богатство наше баштине.
Изложбу је отворио професор др Душан Михаиловић, редовни професор на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, који је изјавио да је изложба „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала” део ширег пројекта и да изложба и недавно објављена монографија заједно чине целину – један пакет презентације и истраживања. Посебно је истакао труд колегинице др Вере Богосављевић Петровић, јер Лојаник није захвалан локалитет за истраживање. То није отворено насеље, није пећина, већ терен прекривен хиљадама и хиљадама камених уломака. Истраживање таквог налазишта изузетно је захтевно. Захваљујући њеној упорности и раду њеног тима, данас имамо прилику да видимо резултате систематских истраживања. Посебно је важно што сада са сигурношћу знамо да трагови насељавања на овој територији сежу најмање 144.000 година уназад, у период претпоследњег леденог доба, када су људи први пут насељавали ове крајеве.
Такође, потврђено је да у близини примарних и секундарних лежишта сировина можемо очекивати богата палеолитска налазишта, не само на територији Лојаника, већ на ширем простору од Чачка до Kраљева, Врњачке Бање и Kрушевца. Резултати истраживања Лојаника постаће основа и водич за будућа истраживања у овом региону.
На крају се публици обратила и ауторка изложбе др Вера Богосављевић Петровић захваливши пре свега професору др Душану Михаиловићу, који је био инспирација и подршка још од почетка њеног рада. Ауторка је истакла да јој је било изузетно важно да се истраживачки радови, започети пре више од две деценије, коначно приведу крају и на адекватан начин представе јавности. По њеном мишљењу, није добро нити одговорно да се прикупљени археолошки материјал само архивира и остави по страни, у нади да ће га нека будућа генерација проучавати тек за педесет или шездесет година. Напротив, она наглашава потребу да се резултати истраживања благовремено обраде, протумаче и поделе, како би одмах постали део научног и културног знања заједнице.
Посебну и искрену захвалност упутила је свим колегама и запосленима у Народном музеју Краљево, који су током свих тих година континуирано учествовали у истраживањима. Њихов ангажман превазилазио је уобичајене професионалне обавезе, радили су са великим ентузијазмом, посвећеношћу и личним осећајем одговорности, као да је у питању део њиховог сопственог живота и идентитета. Такође, изразила је захвалност и колегама из Народног музеја Србије, који су током читавог трајања пројекта показивали разумевање, подршку и поверење. Њихова спремност да подрже истраживања и препознају њихов значај била је, према речима ауторке, од кључне важности за успешну реализацију целокупног подухвата.
