Изложба „Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату“ др Ненада Антонијевића, музејског саветника Музеја жртава геноцида у Београду, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, на Видовдан, у петак, 28. јуна 2024, са почетком у 18 сати. Уз аутора на изложби су сарађивали др ум. Никола Радосављевић, као аутор поставке и кустоси-историчари Никола Милошевски и Александра Мишић. Отварању изложбе присуствовао је и Лав Пајкић, државни секретар при Министарству културе Републике Србије.
На почетку отварања публику је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, и истакао да значај ове изложбе лежи у настојању да објективно и одговорно према историјској истини, прикаже један од преломних периода – период италијанске, а касније немачке окупације Косова и Метохије, у периоду од 1941. до 1944. године.
Након тога др Ненад Антонијевић, аутор изложбе, говорио је о страдању српског цивилног становништва на простору Косова и Метохије од стране италијанских и немачких окупационих власти, али и од квислиншких албанских сарадника, који су највише били оријентисани према прогону и злостављању Срба. Њихов терор је био толико страшан, да нису била поштеђена ни деца, ни жене, а обухватао је отмице девојчица, девојака и жена, протеривања, рањавања, мучења и убиства, тровања бунара, уништавање гробова и затирања међа. Пандан има само у злочинима над Србима у НДХ током истог периода. Албанци су почетком Другог светског рата, италијанску и немачку окупациону власт дочекали као ослободиоце, али је велики број квислинга, након завршетка рата, прешао је на страну Комунистичке партије. Њихов вођа, Џафер Дева, био је председник општине Косовска Митровица у окупираној Краљевини Југославији током Другог светског рата и један од оснивача Друге призренске лиге. Лига је Војно – политичко удружење, које је формирала немачка обавештајна служба „Абвер“ крајем 1943. године у Призрену, а са циљем стварања Велике Албаније. Након рата Дева је отишао у емиграцију. Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе Републике Србије и Фондација Музеја жртава геноцида, а подржали Музеј Југославије, Војни музеј, Ансамбл народних игара и песама АП Косово и Метохија „Венац“ и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Након гостовања у Народном музеју Крушевац, Завичајном музеју Параћин, Музеју Херцеговине у Требињу и Градском музеју у Косовској Митровици, ово је пето гостовање изложбе.
