Изложба „Прогнаници“ („Izgnali so nas“) Музеја народног ослобођења Марибор (Muzej narodne osvoboditve Maribor), ауторке др Ирене Маврич Жижек, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 10. октобра 2024, са почетком у 19 сати.
На почетку отварања присутне је поздравио Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, који је овом приликом рекао да изложба „Прогнаници“ говори о окупацији словеначке Доње Штајерске у пролеће 1941. године, када је и спроведена масовна депортација словеначког народа у Србију и на територију НДХ. У Србију су депортоване 6802 особе, које су живеле са српским породицама. Педесет Словенаца је, нажалост стрељано у лагеру у периоду од 15. до 20. октобра 1941. године. Гостопримство и пријатељства која су настала у ратом вихору и страдањима, наставила су се и после Другог светског рата као појединачне и групне посете, стварање заједничких манифестација попут Воза братства и јединства и братимљења Марибора и Краљева.
Публици се затим обратила Симона Трипкович, директорка Музеја народног ослобођења Марибор, која се овом приликом захвалила на указаном поверењу и гостопримству. Она је истакла да је Музеј народног ослобођења Марибор (Muzej narodne osvoboditve Maribor) постоји већ 66. година. Првобитно је основан 1947. године као музеј Народоослободилачке борбе, да би 1958. године прерастао у музеј са данашњим називом. Поседује веома богату збирку предмета из периода Другог светског рата, као и архивску грађу.
Др Ирена Маврич Жижек, кустос Музеја народног ослобођења Марибор, ауторка изложбе, осврнула се на концепт изложбе и тематске целине. Прва се односи на депортацију Словенаца, у складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“. Према смерницама Хајнриха Химлера, требало је протерати национално свесне, посебно образоване Словенце. Нацисти су из окупираних словеначких покрајина протерали око десет процената целокупног становништва. Друга целина приказује хапшење Словенаца и логоре за насељавање. Прва хапшења у окупираној Доњој Штајерској извршила су одељења војске, артиљерије и припадници Културбунда, већ у првим данима окупације, а масовним хапшењима попуњени су сви затвори широм Доње Штајерсаке. Из тих разлога уређени су концентрациони логори, који су по начину рада били слични немачким конц логорима. У трећем делу говори се о транспорту прогнаника. Први транспорт је кренуо из мељске касарне, 7. јуна 1941. године. Четврти сегмент приказује живот депортованих Словенаца у Србији, од којих је један део Недићева власт распоредила по сеоским домаћинствима, али је велики број њих остао и у градовима у којима су оснивали прогнаничке колоније. Значајан број прогнаних лица се укључило у покрет отпора: око шест стотина Словенаца приступило је 5. Словеначком батаљону 1. Крајишке бригаде у новембру 1944. године. Последњи део изложбе приказује повратак прогнаних Словенаца кући, који је у масовном виду започео тек 23. јуна 1945. године, због тешког оштећења пруге Београд- Загреб.
