Изложба „Савезничко бомбардовање – 80 година после“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 17. октобра 2024, са почетком у 19 сати. Аутори изложбе су Силвија Крејаковић, музејски саветник Музеја града Београда и Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево. На почетку свечаног отварања Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, поздравио је публику и госте и дао реч Јамини Дражовић, в. д. директора Историјског архива Краљево, која се обратила испред своје установе, као суорганизатора изложбе.
Након тога публици се обратила Силвија Крејаковић, један од аутора, и истакла да је ово прво представљање савезничког бомбардовања, издвојено из општег контекста Другог светског рата. Осврнула се на размере страдања о којима сведоче документи, фотографије, као и аутентични извори – спискови Српске православне цркве, спискови католичке жупаније у Краљеву, немачки војни извештаји, као и извештаји и авио-снимци ветерана бомбардерских мисија сачувани на интернет страницама. До сада су утврђена имена 72 жртве. Овој теми важној за краљевачко подручје, која је у низу деценија била на маргинама интересовања за завршне борбе за ослобођење од окупатора, посебна пажња посвећена је тек у времену после бомбардовања Југославије од стране НАТО-а 1999. године. Упоредо са низом публицистичких радова са произвољним аналогијама, настали су и радови историчара, засновани на истраживању писаних и и бележењу наратива тада већ ретких живих сведока.
Александар Бережнов, као други аутор изложбе, говорио је о самом току догађаја: датумима бомбардовања, жртвама, локацијама окупатора. Људски губици и материјална разарања су, као последица промашаја и погрешних процена савезничких ваздушних напада у највећем броју били у деловима градова који су гравитирали ка циљевима напада: делови Железничке колоније и Аеродромске колоније, градска болница, зграда Гимназије, објекти Железничке радионице и Ложионице, Дом католичке цркве, део градског гробља и Ратарско имање. Највеће страдање десило се током ноћи између 10. и 11. августа 1944. године, јер грађани нису очекивали ноћни напад, а страдао је посебно сам центар града око данашњих улица Хероја Маричића, Обилићеве и Војводе Путника. Грешке су биле и условљене и висином од 5000 m са које су авиони деловали. Позитивни ефекти бомбардовања је да је два месеца касније Краљево ослобођено, а негативне су бројне цивилне жртве и разарања великог обима.
Изложбу је отворио др Милош Тимотијевић, музејски саветник Народног музеја у Чачку, који је на почетку истакао да је основно питање: зашто се ово догодило. Други светски рат је резултирао највећим људским губицима икада, пре свега због развоја војне авијације, која је деловала брутално по цивилном становништву, без обзира којој је од зараћених страна припадала. Постојала су два приступа: први са намером да се убије што више људи, сходно позицији конкретне земље која се напада, а други је селективно бомбардовање непријатељских циљева уз цивилне жртве, као врсту нужне последице услед непрецизности. Србија је била третирана од стране савезника на овај други начин, као антифашистичка земља, а све одлуке о бомбардовању доносиле су Сједињене државе. Укупно је бомбардовано 18 насеља у Србији у којима је страдало око 5000 људи. Изложба попут ове, на којој су имена и идентитети жртава истражени, указује као најважнију поруку, да је сваки љуски живот драгоцен и да се оваква страдања морају памтити и чувати од заборава.