Три стаклене римске посуде, пореклом са Космаја, дошле су у Археолошку збирку као део легата Лепосаве Алексић Зарић. Површина прве посуде, пехара од стакла светлозелене боје, рашчлањена је у девет елипсоидних удубљења, која омогућују да се клизава површина стакла лакше држи у руци. Ова форма на неки начин подсећа на један од типичних облика чаше за воду који је дизајниран у XX веку. Арибалос или делфин-ваза начињен је техником дувања од дебљег стакла плавозелене боје и има две дршке у виду стилизованих делфина. Мања четворострана боца од жућкастог стакла, са широком дршком, добијена је техником дувања стакла у калуп. Стаклене посуде део су римске културе живљења и, слично као и данас, налазиле су своје место пре свега на трпези, међу стоним посуђем, док је један део њих служио за чување драгоцених козметичких уља и сл. материјала. Будући да је технологија добијања стакла била сложена, овакве посуде су биле скупе, па су спадале у онај део покућанства који се брижљиво чувао и предавао у наслеђе наредној генерацији.