Препознатљив мотив стваралаштва Љубице Сокић налазимо на слици „Мртва природа са четири нара“, где се у зрелим годинама вратила репертоару малих мртвих природа, сувом цвећу и ефемерним предметима и где је све решавала ликовним путем, уједначено у композицији и колориту.
Уметница тежи разграђивању предмета, до нивоа постављања чистих бојених површина. Уз редуковање предмета иде и редуковање палете на суптилни избор тамних и смирених тонова. „Када ставим неку боју која вришти, ја је одмах утишам… То је ваљда сходно мојој природи, а самог себе човек мора увек следити. Мислим да је утишана гама најтипичнији део мог сликарства… Нисам од људи бурног темперамента и своје узбуђење не показујем јаким гестом“, истакла је Цуца једном приликом.
Иако у својој уметности увек креће од реалности која је окружује, њен начин ликовног мишљења је апстрактан: не занимају је представе стварности помоћу изгледа предмета, већ сазнања до којих се допире утисцима и траговима које ти предмети остављају. Због тога је сликарство Цуце Сокић ван уобичајених дефиниција и јасних класификација.
Љубица Цуца Сокић рођена је у Битољу 1914. године. Уметничку школу је завршила 1936. године у Београду, као ђак Васе Поморишца, Љубе Ивановића, Бете Вукановић и Ивана Радовића. Од 1936. до 1939. године борави у Паризу, где предано слика. За професора Академије за ликовне уметности постављена је 1948. године и на њој је радила до пензионисања. Преминула је 8. јануара 2009. у Београду.