Михаило Петров, Аутопортрет, 1946.

Михаило Петров је почетком Другог светског рата и током тешких и драматичних тренутака, највише радио портрете блиских пријатеља, као и аутопортрете. Уз серију драгоцених портрета из овог периода, предратног и ратног, издваја се овај, који је нашем музеју поклонила његова супруга Добрила Динић Петров. Уметник је приказан са брковима, у плавој кошуљи, са шеширом на глави, продорног погледа, без сликарских атрибута. Често је себе приказивао са шеширом, који је, по многима, симбол социјалне категорије и „стила“ живота.

Михајло Петров био је српски графичар, сликар, илустратор, песник, критичар и професор. Поред тога, бавио се опремом књига, типографијом и израдом плаката. Сликарство је учио у Уметничкој школи у Београду. Усавршавао се у Бечу (1922), у Кракову (1923) и у Паризу (1924–1925). Један је од најактивнијих сарадника „Зенита” у његовој првој фази. Умро је у Београду 1983. године.

Pin It on Pinterest