Мира Сандић, Велики хор, 1972, гипс, 56 х 35 х 20 cm

Мира Сандић је прва приступила теми дечјих хорова у нашем вајарству. Сама реч хорос, грчког порекла, потврђује чињеницу да је то прастари начин забављања људи код многих старих народа, који налазимо документован код античких Грка. Извођен је уз игру у култним свечаностима, а онда и у позоришним комадима, у трагедијама са дванаест до петнаест певача, а у комедијама са двадесет и четири. Пошто су певање, па и хорови, као израз људске радости и туге, вечна тема, они се негују и у свим предшколским и школским установама. Вајарка се сећа како је и сама, као дете, желела да пева у хору. Посматрала је децу у хоровима и вратила им се у настојању да их скулпторски транспонује и овековечи. Крхке фигуре деце упућивале су је на то да их збије у редове, да би се појачала маса и постигла монументалност.

Мира Сандић је рођена 1924. године у Београду. Завршила је Академију ликовних уметности у Београду, 1951. године, а 1957. године и Вајарски одсек магистарских студија код професора Илије Коларевића. Њене скулптуре се налазе у многим музејима, галеријама, збиркама и приватним колекцијама, али су и део јавних грађевина и паркова у земљи и иностранству. Мира Сандић је добитник многих награда и признања. Преминула је 2010. године у Београду.

Pin It on Pinterest