Скулптура „Форма“, представља удвојене, спојене облике, снажне унутрашње енергије. Обла, распукла форма стреми виталности и исконској снази, пулсирању и грчењу животног ткива. У органском свету она приказује симболику пуног и неометаног живота. Све скулптуре и рељефи Олге Јанчић израстали су у архетипске симболе, јер за ову вајарку снага и чудесност живота, његово рађање, крај и стално обнављање представљају константни изазов и инспирацију. Своје замисли, емоције и теме она претаче у језгровите, сведене, визуелно чисте облике. Два су материјала у којима је стварала: камен (понекад мермер) и бронза. Ти материјали давали су додатну снагу и уверљивост облицима, унутрашњим законима њеног дела. Многе колеге и познаваоци њеног рада истакли су да Олга Јанчић тежи обликовању човека, оног битног у њему, које је са земљом повезано својим опстанком и својим опредељењем. Њено име заузима доминантно место у антологији југословенске и српске уметности друге половине XX века.
Олга Јанчић је рођена 1929. у Битољу и са непуних 16 година уписује Академију ликовних уметности у Београду, Одсек вајарство, у класама Лојзе Долинара и Томе Росандића. Од 1959. године самостално излаже и један је од оснивача групе „Простор 8“. Чувени Херберт Рид уврстио ју је 1964. године у своју књигу „Историја модерне скулптуре“. Преминула је 2012. године, у 83. години живота.