Изложба слика Јелене Шалинић Терзић носи назив митолошке реке Стикс – границе између земље и подземног света, а радови су креирани од призора реке и стена, који у хоризонталном и вертикалном ритму упућују на кретање воде и времена. Истовремено дата је и експресија мировања, спокоја и постојаности стене. Уметница алудира на дуалну природу света и човека, која је супротстављена у постојаности времена. Као полазна тачка-мотив за циклус „Стикс“ намећу се оскудне, негостољубиве, самодовољне стене кањона Мораче, које код уметнице буде страхопоштовање. Следећи истраживање материје и духа, који овом приликом нису међусобно искључени, уметница постојано кроз поштовање мерила естетике, ствара асоцијације на физичка својства камена, његову фактуру и пуноћу, извлачећи на површину мирноћу, трајање и узвишеност. Коначни резултат целокупног процеса спајања материје и спиритуалности одсликава осећај уметнице за природу камена, који је изоштрен до највећег степена сензитивности.
Јелена Шалинић Терзић је рођена (1976) у Краљеву, док је сликарство дипломирала је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 2000. године, у класи професора Анђелке Бојовић. Код истог професора је магистрирала 2003. и докторирала 2016. године. Ради као редовни професор на Филолошко-уметничком факултету (ФИЛУМ) Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за Примењену и ликовну уметност. Члан је УЛУС-а од 2001. године. Излагала је на 50 самосталних и преко 300 групних изложби у земљи и иностранству. Дела Јелене Шалинић Терзић налазе се у музејским и приватним колекцијама, у земљи и иностранству.