Изложба „Прогнаници“ („Izgnali so nas“) Музеја народног ослобођења Марибор (Muzej narodne osvoboditve Maribor), Словенија, аутора др Ирене Маврич Жижек, отвара се у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 10. октобра 2024, са почетком у 19 сати.
Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију као етничку целину и потпуно германизује земљу.
Међу најважнијим мерама издвајају се хапшења и масовне депортације словеначког становништва. Према смерницама за исељавање страних елемената из Доње Штајерске, које је 18. априла 1941. године у Марибору издао Хајнрих Химлер, шеф немачке полиције и државни комесар за јачање немачке нације, требало је протерати национално свесне Словенце, нарочито образоване људе (професоре, учитеље, свештенике и др.).
Први транспорт са прогнанима из мељске касарне кренуо је 7. јуна 1941. године. Због урушеног тунела код Чрешњевца, прогнаници су теретним аутомобилима превезени до железничке станице у Словенској Бистрици. Одатле их је пут водио у Србију, у концентрациони логор Аранђеловац. После 9. јуна, када је тунел на Чрешњевцу оспособљен, сви даљи транспорти до 26. јула 1941. године полазили су са мариборске железничке станице. У првом таласу депортација, који се одвијао по прецизно предвиђеном плану и реду вожње, од 7. јуна до 5. јула кренуло је 12 транспорта, од чега 11 из Марибора и један транспорт из Рајхенбурга. У Србију и на територију НДХ депортовано је 4.607 лица. Међу њима је било 520 мариборских породица са 1.913 чланова.
Нацисти су хтели да депортују у Србију већину Словенаца, осим оних подобних за германизацију, али из различитих разлога, од 12. јула 1941. године, морали су да их депортују у друге земље. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године у Србију су у 17 транспорта депортоване 6.802 особе. Српске власти су већину словеначких прогнаника који су добијали посебне „избегличке карте“ поделиле по селима, где су живели са српским породицама. Многи изгнаници су остали и у градовима у којима су осниване изгнаничке колоније. Мештани у Србији гостопримљиво су прихватили словеначке прогнанике. Помагали су им колико су могли, иако су и сами тешко пролазили кроз живот под немачком окупацијом.
Ово је изложба о томе!!!