Савезничко бомбардовање – 80 година после

Изложба „Савезничко бомбардовање – 80 година после, Краљево, рушевина – масовна гробница“ отвара се у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 17. октобра 2024, са почетком у 19 сати. Аутори изложбе су Силвија Крејаковић, музејски саветник Музеја града Београда и Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево.

Савезничка бомбардовања Краљева и околине представљају део ширег војно-стратешког плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије.

Како су међу примарним циљевима савезничких бомбардерских мисија 205. групе РАФ (Royal Air Force) британске армије и 15. америчке ваздухопловне флоте (15 Air Force), састављене од бомбардера и ловаца, били војни аеродроми и железничка инфраструктура, Краљево се нашло на мети ваздушних удара као важан железнички чвор са предратним постројењима Фабрике вагона и Фабрике авиона, те војним аеродромом. Људски губици и материјална разарања су, као последица промашаја и погрешних процена савезничких ваздушних напада, стога у највећем броју били у градским стамбеним четвртима. Погођени су Железничка и Аеродромска колонија, градска болница, зграда Гимназије, објекти Железничке радионице и Ложионице, Дом католичке цркве, део градског гробља и Ратарско имање. На мапи разарања било је и подручје око железничког моста на Западној Морави, пружних праваца: Краљево–Крагујевац (Витановац, Шумарице, Ратина), Краљево–Чачак (Грдица, Адрани, Самаила, Горичани, Заблаће) и Краљево– Рашка (Чибуковац, Матарушка Бања, Полумир, Ушће). Утврђена су имена 72 жртве на краљевачком подручју и хронологија бомбардовања у низу савезничких налета од 22. јула, у ноћи 10/11. августа, 1. и 2. септембра и последњем, 19. септембра 1944. године. Према подацима утврђеним на основу извора, осим 5 војника Српске државне страже и Југословенске војске у отаџбини, 67 страдалих били су цивили. Највише, 46 жртава страдало је у ноћном бомбардовању 11. августа. Међу страдалима било је осморо деце старости до 13 година.

О размерама страдања сведоче документи, фотографије, спискови Српске православне цркве, немачки војни извештаји, извештаји и авио-снимци ветерана бомбардерских мисија сачувани на интернет страницама.