На који начин филмски редитељ и сценариста, Паоло Сорентино користи уметност као моћно средство за обликовање филмске приче, и шта је барокно у његовим идејним решењима и конструисању наратива, сазнајте током предавања мср Николе Ивановића, историчара уметности и кустоса Галерије Матице српске.
Tематско вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ односи се на тему „Метаморфозе градова“. Кроз причу о свеобухватној трансформацији градова која је остала забележене у уметничким делима, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Тематско вођење кроз изложбу „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске, односи се на тему „Велико путовање у Италију“. Кроз део изложбе који се односи на студијска путовања српских уметника и њихове обиласке културно-историјских знаменитости у Италији водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Која су то места која је Његош посетио, на који је начин доживљавао италијанске пределе, градове и артефакте, шта је све видео и који су били његови избори за посматрање и проматрање у изобиљу које је сретао током свог путовања, откриће предавање др Саше Брајовић, редовне професорке на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета Београду.
Tематско вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ односи се на тему „Од ведуте до разгледнице“. Кроз причу о трансформацији визуелне репрезентације урбаног пејзажа од детаљних ведута до приступачних разгледница, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Тематско вођење кроз изложбу „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске, односи се на тему „Утицај италијанске уметности на српско сликарство“. Кроз део изложбе који се односи на појављивање нових тема и мотива за које су српски сликари пронашли инспирацију у италијанској уметности, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Tематско вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ односи се на тему „Развој графике у европској уметности“. Кроз причу о еволуцији графичких техника, њиховој улози у друштву, као и утицају индустријализације на уметничку вредност и статус графике, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Стручно вођење кроз изложбу „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске даје целовит увид у српско-италијанске културне и уметничке везе, пратећи рад српских уметника XIX и XX века који су обликовали своје уметничке опусе под утицајем уметности Апенинског полуострва. Кроз искуство уметника који су црпели инспирацију из италијанске уметничке традиције, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић
Стручно вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ пружиће посетиоцима свеобухватан увид у развој и трансформацију приказа урбаних пејзажа у графици. Кроз ову трансформацију од тачних и документарних представа, до иновативних и субјективних приступа инспирисаних импресионизмом и постимпресионизмом, водиће Вас историчар уметности Јелена Марковић.
Ауторско вођење кроз изложбу „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске даје целовит увид у српско-италијанске културне и уметничке везе, пратећи рад српских уметника XIX и XX века који су обликовали своје уметничке опусе под утицајем уметности Апенинског полуострва. Кроз искуство уметника који су црпели инспирацију из италијанске уметничке традиције, водиће Вас кустос Галерије Матице српске, историчар уметности Станислава Јовановић Миндић.
Ауторско вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ пружиће посетиоцима свеобухватан увид у развој и трансформацију приказа урбаних пејзажа у графици. Кроз ову трансформацију од тачних и документарних представа, до иновативних и субјективних приступа инспирисаних импресионизмом и постимпресионизмом, водиће Вас др Драгана Ковачић, историчар уметности и музејски саветник Народног музеја Србије.
Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. године била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу. Међу најважнијим мерама била су хапшења и масовне депортације становништва, а Србија је означена као крајња тачка. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године из Словеније су у Србију, у 17 транспорта, депортоване 6.802 особе.