У радовима Сање Латиновић, тематске преокупације најпре су усмерене на проблематизовање комплексне позиције функционисања индивидуе данас, на наша свакодневна суочавања са бројним и различитим облицима друштвених детерминисаности, императива, притисака. Бавећи се емоционално психолошком димензијом тих односа, уметница износи и артикулише своја виђења у непретенциозним, сведеним визуелним решењима/извођењима уобличавајући их у својеврсне метафоре о синдромима, стањима, процесима који карактеришу усложњену глобалну друштвену слику.

Изложба обухвата „Играчке и друштвене игре у социјалистичкој Југославији из колекције Владимира Радојичића и из збирки Народног музеја Краљево“, а њени аутори су историчари Мирјана Савић, музејски саветник, Немања Трифуновић, кустос и етнолог Софија Пршић.

Најзначајнија и традиционално најстарија изложба дечјег ликовног стваралаштва у нашем граду, приређује се ове године по 46. пут, али први пут од свог оснивања након једне године паузе.

Петар Стојановић, српски композитор и извођач, био је изузетно признат на међународној сцени чији је компоновања, који се у великој мери ослањао на позне романтичаре, допринео његовом успеху ван граница своје земље. Александар Седлар, као композитор који се такође школовао у иностранству, у прилици је да пружи своје виђење на питања која се тичу европског наслеђа, утицаја позног романтизма на данашње стваралаштво као и места српске камерне музике унутар ових параметара.

Фејсбук, Инстаграм, лајкови, претраживање и скроловање су инспирација за нове радове краљевачке уметнице Јоване Бањанац под називом „Post“. Из овог интернет фундуса, уметница започиње истраживање које води тумачењу еко-система, бавећи се окружењем, природом и будућим опстанком.

Ауторка монографије Драгана Божиновић упознаће публику са богатим интелектуалним развојем који је породица Надежде Петровић остварила кроз три генерације током 19. века. Посебно ће бити акцентована веза Надежде и њене породице са Карановцем / Краљевом, у којем је уметница живела у периоду 1879 - 1884. године.

Жички духовни сабор „Преображење“ је значајна национална културна манифестација која ове године обележава 30 година постојања. Отуд, програм Сабора почиње свечаним отварањем изложбе „Преображења – 30 година Жичког духовног сабора“, као и изложбе „Наша суграђанка краљица Драга – Између славе и анатеме“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.

Велики јубилеј Жичког духовног сабора био је повод за приређивање изложбе „Преображења – 30 година Жичког духовног сабора“, чији су аутори мр Ана Гвозденовић, уредник за есеј и критику издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево.

Њена прича и без креативне интервенције, наликује сценарију који би пожелео сваки редитељ. Отуда је Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, припремио изложбу о својој знаменитој суграђанки, краљици Драги Обреновић.

Сања Мартиновић Дуугулу, родом из Врњачке Бање, након завршене Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Краљеву завршила је основне и мастер студије на клавирском одсеку на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Активна је као извођач, корепетитор и педагог и добитник бројних награда у наведеним активностима. Живи и ради у Истанбулу.

„Камерна музика композитора-академика, путовање по Србији“ представља серију од десет концерата који се одржавају у више градова у Србији. На програму су репрезентативна дела уметничке музике XX и XXI века, уважених композитора и чланова САНУ: Станојла Рајчића, Властимира Перичића, Властимира Трајковића, Василија Мокрањаца, Љубице Марић, Дејана Деспића, Исидоре Жебељан, Светислава Божића и Ивана Јевтића. Намењена ширем спектру инструмената (клавир, глас, виолина, виола, виолончело, флаута, обоа).

На промоцији књиге коју је приредио Славољуб Маржик ће говорити историчари др Бојана Миљковић Катић, др Радомир Ј. Поповић и др Љубодраг П. Ристић.