Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања у земљи и регину, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.
У Галерији Народног музеја Краљево свечано је отворена изложба фотографија и видео радова Стефане Савић, под називом „Ово није то место”. Аутор изложбе је музејски саветник Народног музеја Краљево Љубиша Симовић. Централна тема изложбе је сукоб менталне слике и објективне стварности. Овај пројекат настаје у тренутку уметничиног повратка у родни град, где се фотографија доживљава као простор где се меморијска слика судара са оним што заиста затиче. Користећи језик инсцениране фотографије, ауторка реконструише тренутке свакодневног и приватног живота, третирајући их као засебне догађаје. Изложба уместо јасних одговора, уноси немир и запитаност, суочавајући посматрача са спознајом да „Све што је некада било, сада није”.
Краљевачка и Крагујевачка трагедија из октобра 1941. године, као једни од највећих злочина немачких трупа у Другом светском рату, и даље бацају дугу сенку на културу сећања у Србији, и то не само због размера страдања, већ и због непотпуне правде и изосталих извињења немачке и аустријске државе. Управо судбина и одговорност официра Вермахта који су стајали иза масакра, пре свега генерала Франца Бемеа, мајора Ота Деша и мајора Паула Кенига, била је у фокусу предавања Ненада Карамијалковића у Народном музеју Краљево, на ком је публици представио резултате својих истраживања о њиховим биографијама, идеолошким уверењима, послератним судбинама и ширем систему некажњивости који је обележио однос послератне Европе према злочинима почињеним у Србији.
У Галерији Народног музеја Краљево одржана је трећа иконописна радионица у оквиру пројекта „Икона се слика светлошћу“. Окупила је полазнике различитих узраста који су желели да се ближе упознају са основама иконописања, симболиком боја и духовним значењем православне иконе. Под стручним вођством иконописца, академске сликарке и рестауратора Марије Топаловић, учесници су имали прилику да се опробају у практичном раду и да кроз процес стварања открију дубљи смисао иконописа.
Програм „На слави код Оливере“ реализован је у Легату др Оливере Радојковић Чоловић, на Митровдан, у суботу, 8. новембра 2025. године, на дан породичне славе дародавца. Овај програм доприноси очувању сећања на грађанску славу као значајан сегмент културног живота, у амбијенту старе градске куће која и данас чува дух епохе, топлину дома и традицију породичног славља.
Марина Лукић Цветић, као истраживач гастрономског наслеђа говорила је о историји, пореклу и културном значају напитка боза, као и о занату бозаџија, као једном од најкарактеристичнијих старих заната урбаних средина Балкана. На самом почетку је истакла да је у Србији гастрохеритологија (наука о културном наслеђу исхране) још увек у зачетку и да је потребно више систематских истраживања у овој области. Марина Лукић Цветић је нагласила да су храна и пиће важан део нематеријалног културног наслеђа и да се кроз њих може разумети историја, социјална структура и култура свакодневице.
Kонференција музејских педагога Србије са међународним учешћем, под називом „Музејска едукација и породица: међугeнерацијско учење, стицање заједничког искуства и развој идентитета“ одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак и петак, 6. и 7. новембра 2025. године. У закључцима скупа истакнута је улога музеја као простора међугeнерацијског учења, подстицања емоција, заједничких искустава и развоја идентитета, али и потреба за јачим умрежавањем музејских стручњака.
Научни скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ одржан је у Галерији Народног музеја Краљево. Скуп је организовао Народни музеј Краљево, а повод за његово одржавање било је објављивање двотомног издања „Попис становништва 1863“, које су приредили др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић. Ово дело представља драгоцен извор за проучавање историје Карановца и његове околине у XIX веку и важан полазни материјал за научна истраживања. На скупу је учествовало 12 истраживача, који су представили девет реферата, обрађујући теме попут демографског развоја градова у XIX веку, утицаја породичних и брачних веза на привредни и културни напредак, урбанистичког развоја вароши, индустријализације и инфраструктурних промена.
Изложба „Женски сликарски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до УНЕСКА“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. Поставка је посвећена женама ствараоцима ковачичке школе наивног сликарства, које су својим талентом и истрајношћу очувале културно наслеђе словачке заједнице у Србији. Из тог оквира, испуњеног духом заједништва и марљивости, изникло је препознатљиво наивно сликарство – уметност која на једноставан, али промишљен начин приказује свет у коме се прожимају стварност и машта.
Краљ Милан Обреновић, иако заслужан за модернизацију и европеизацију Србије, остао је упамћен и по бурном приватном животу. Његова љубавна веза са Артемизом Христић, супругом дипломате Милана Христића, представља једно од најзанимљивијих љубавних поглавља српске историје XIX века. Управо том мање познатом аспекту краљеве биографије било је посвећено предавање Александра Марушића у Народном музеју Краљево.