Вести

Зборник радова „Култура сећања: Деца у рату и из рата” даје значајан допринос проучавању положаја и страдања деце у ратним околностима, теме која је дуго била на маргини научног и јавног интересовања. Зборник указује на значај културе сећања као вредности која не служи само очувању прошлости од заборава, већ и подстицању савременог друштва да из историјских искустава извуче поуке и делује одговорно према будућности. Друштво има обавезу да децу посматра искључиво као оне које треба заштитити, а не као актере ратних дешавања.

Монографија „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике”, коју је приредио Иван Станић, доноси причу о животу и раду једног од пионира хуманоидне роботике и представља омаж човеку који је својим визионарством, иновативношћу и преданошћу науци оставио дубок и трајан траг у светској научној баштини. Намењена је свима који воле инспиративне приче о великим личностима, иноваторима и визионарима, али и онима који желе да разумеју како знање, радозналост и истрајност могу да мењају свет.

Предавање др Бојане Стевановић „Српски владарски портрет у доба краља Милутина” представило је анализу бројних пример фресака из средњовековних цркава, међу којима су издвојени прикази краља Милутина и његових савременика. Посебно је указано на утицај византијске уметности, који је у овом периоду био израженији него раније, нарочито након склапања брака краља Милутина са Симонидом.

Књига др Милоша Тимотијевића о Нaдежди Петровић представља свеобухватно историјско истраживање које њен живот и деловање смешта у шири политички, културни и идеолошки оквир епохе, ослањајући се на богату архивску грађу. Аутор повезује њено уметничко стваралаштво са националним и друштвеним ангажманом, истичући да је била део ширег, европски оријентисаног либералног национализма. Ово дело доноси свежа тумачења и показује да и о већ проучаваним личностима увек постоји простор за нова сазнања и дубља разумевања.

Ангажовање старорашких муслимана у војскама страних сила током Другог светског рата посматра се као део ширег историјског континуитета сарадње са великим силама у условима политичке несигурности и локалних сукоба. Та сарадња била је мотивисана потребом за заштитом, политичким интересима локалне елите и ратним околностима, а посебно је интензивирана након капитулације Италије 1943. године уз снажан немачки пропагандни и организациони утицај. Немачко-муслимански савез достигао је врхунац 1944, али се убрзо распао са променом ратних прилика и повлачењем немачких снага.

Изложба „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала” представља круну дугогодишњег истраживачког процеса, који је обухватао темељан теренски рад, аналитички приступ и велику стручну посвећеност. Она је уједно и резултат успешне сарадње различитих институција, стручњака и појединаца, који су заједничким напорима допринели да се сложена и значајна тема праисторијских каменолома приближи савременом посетиоцу. Захваљујући овој изложби и недавно објављеној монографији о Лојанику, далека прошлост постаје видљива, разумљива и активно присутна у савременом културном дискурсу, као важан део нашег колективног наслеђа и идентитета.

Народни музеј Краљево и Историјски архив Краљево, који издају зборник радова „Наша прошлост“, позивају Вас да својим радовима допринесете реализацији броја 25. Рок за предају радова је 1. мај 2026. године.

Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања у земљи и регину, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.

У Галерији Народног музеја Краљево свечано је отворена изложба фотографија и видео радова Стефане Савић, под називом „Ово није то место”. Аутор изложбе је музејски саветник Народног музеја Краљево Љубиша Симовић. Централна тема изложбе је сукоб менталне слике и објективне стварности. Овај пројекат настаје у тренутку уметничиног повратка у родни град, где се фотографија доживљава као простор где се меморијска слика судара са оним што заиста затиче. Користећи језик инсцениране фотографије, ауторка реконструише тренутке свакодневног и приватног живота, третирајући их као засебне догађаје. Изложба уместо јасних одговора, уноси немир и запитаност, суочавајући посматрача са спознајом да „Све што је некада било, сада није”.

Краљевачка и Крагујевачка трагедија из октобра 1941. године, као једни од највећих злочина немачких трупа у Другом светском рату, и даље бацају дугу сенку на културу сећања у Србији, и то не само због размера страдања, већ и због непотпуне правде и изосталих извињења немачке и аустријске државе. Управо судбина и одговорност официра Вермахта који су стајали иза масакра, пре свега генерала Франца Бемеа, мајора Ота Деша и мајора Паула Кенига, била је у фокусу предавања Ненада Карамијалковића у Народном музеју Краљево, на ком је публици представио резултате својих истраживања о њиховим биографијама, идеолошким уверењима, послератним судбинама и ширем систему некажњивости који је обележио однос послератне Европе према злочинима почињеним у Србији.