Ксенија Дивјак (1924–1995), савременица и пријатељица Мирјане Михаћ Србиновић, још једна је од уметница које су у нашој историји модерне очигледно остале по страни и које су живеле потпуно повучено и издвојено од јавности. Тај став је био и радикалан, јер је одбијала сваки јавни дигнитет и верификацију свог стваралаштва: „Идеју да постанем професор ликовне академије одбила сам. Предлог да будем кандидат за Српску академију наука и уметности такође сам одбила. Одбила сам да ми се приреди ретроспективна изложба у Музеју савремене уметности, давши им писмено образложење.“ У свом личном егзилу, неуморно је радила и путовала. Страст према Шпанији, медитеранској баштини, култури и путовањима, која су трајала више од две деценије, обележиће читав њен живот и стваралаштво.
Један од мотива у збирци од двадесет радова ове уметнице колико их има у Легату је „девојка са велом“. Он се јавља у пет радова, од којих представљамо један. Означен је као својеврсни „костимирани карневал романског поднебља“ који обилује мултипликованим фигурама девојака са веловима, које, иако полуобнажене, асоцирају на „наивистички сентимент и детињи доживљај акта“.