Младен Србиновић је академску каријеру започео као један од првих асистената на Академији ликовних уметности у Београду, где је пензионисан као редовни професор тада Факултета ликовних уметности и академик. Био је члан Графичког колектива, групе „Самостални“ и један од оснивача „Децембарске групе“ (заједно са Миодрагом Б. Протићем, Лазаром Возаревићем, Лазаром Вујаклијом, Стојаном Ћелићем и др.).
У Легату се налазе 34 његова рада, већином графике (литографија, бакропис, бакрорез, акватинта) и цртежи, као и три пастела и једно уље на дрвету. Међу њима су и најраније графике и цртежи, из студентских дана, којима припада и уметников „Аутопортрет“ из 1951. године. Рани радови младог Србиновића посебно су драгоцени јер се на њима виде почетничка истраживања модела/предмета, простора, волумена и сл. Већ тада су видљиве његова тежња ка редуковању и сведеност у форми, које је обележити и његово зрело стваралаштво.