Ана Бешлић је једна од најзначајнијих представница послератне југословенске скулптуре. Њена особеност лежи у истраживању и инсистирању на индивидуалном свету облика, који се реализује језиком чисте форме. Рад под називом „Јастук“, припада истоименој серији радова, која је настала 1987/88. године. Случајне/намештене јастучне форме не изискују никаква објашњења, она су самодовољни исечци живота, свакодневице, интимности.
Ана Бешлић је дипломирала 1947. на Вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду. Постдипломске студије завршила је 1949. код професора Томе Росандића и била је сарадница у његовој Мајсторској радионици у периоду 1950–1955, заједно са Јованом Солдатовићем, Ратимиром Стојадиновићем, Олгом Јанчић, Антом Гржетићем, Савом Сандићем и Милицом Рибникар. Учесница је бојних уметничких колонија и симпозијума, а излагала је и на значајним изложбама југословенске уметности у иностранству.