3. фебруар 2026. | Занимљивости
На данашњи дан, 3. фебруара 2026. године, навршава се 105 година од рођења Олге Јовичић Ритe, народног хероја и прве жене политичког комесара у Народноослободилачкој војсци Југославије. Студенткиња технике, 1940. године постала је чланица Комунистичке партије Југославије. Током рата прикључила се комунистичком покрету отпора, поставши политички комесар Прве чете Четвртог батаљона Прве пролетерске бригаде.
27. јануар 2026. | Вести
Народни музеј Краљево и Историјски архив Краљево, који издају зборник радова „Наша прошлост“, позивају Вас да својим радовима допринесете реализацији броја 25. Рок за предају радова је 1. мај 2026. године.
30. децембар 2025. | Вести
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања у земљи и регину, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.
13. децембар 2025. | Вести
У Галерији Народног музеја Краљево свечано је отворена изложба фотографија и видео радова Стефане Савић, под називом „Ово није то место”. Аутор изложбе је музејски саветник Народног музеја Краљево Љубиша Симовић. Централна тема изложбе је сукоб менталне слике и објективне стварности. Овај пројекат настаје у тренутку уметничиног повратка у родни град, где се фотографија доживљава као простор где се меморијска слика судара са оним што заиста затиче. Користећи језик инсцениране фотографије, ауторка реконструише тренутке свакодневног и приватног живота, третирајући их као засебне догађаје. Изложба уместо јасних одговора, уноси немир и запитаност, суочавајући посматрача са спознајом да „Све што је некада било, сада није”.
4. децембар 2025. | Вести
Краљевачка и Крагујевачка трагедија из октобра 1941. године, као једни од највећих злочина немачких трупа у Другом светском рату, и даље бацају дугу сенку на културу сећања у Србији, и то не само због размера страдања, већ и због непотпуне правде и изосталих извињења немачке и аустријске државе. Управо судбина и одговорност официра Вермахта који су стајали иза масакра, пре свега генерала Франца Бемеа, мајора Ота Деша и мајора Паула Кенига, била је у фокусу предавања Ненада Карамијалковића у Народном музеју Краљево, на ком је публици представио резултате својих истраживања о њиховим биографијама, идеолошким уверењима, послератним судбинама и ширем систему некажњивости који је обележио однос послератне Европе према злочинима почињеним у Србији.