На свега 3 километра од Рашке, у селу Гњилица, налази манастир Кончул, једна од најстаријих задужбина великог жупана Стефана Немање. Подигнут је у преднемањићко доба, а Стефан Немања га је обновио око 1175. године. У овом манастиру се замонашио потоњи архиепископ Данило II, а у време владавине краља Милутина био је и седиште Кончулске епископије.
Винчанска култура припада позном неолиту, односно млађем каменом добу, и почетном периоду бакарног доба. Развијала се у периоду од око 5300. године пре нове ере, па све до 4500. године пре нове ере. Обухватала је широко подручје северног и централног Балкана. На територији Краљева налази винчанске културе откривени су на локалитету Дивље Поље у Ратини.
Миљко Петровић Рижа био је један од најбогатијих индустријалаца у Краљеву између два светска рата. Свој надимак је дуговао воденој рижи, којом је дрвна грађа превожена из шума на Чемерну и Гочу до његових стругара. Након рата је био оптужен за привредну сарадњу са окупатором и имовина му је била одузета.
Изложба „Лојаник: Праисторијски каменолом јасписа и опала” представља круну дугогодишњег истраживачког процеса, који је обухватао темељан теренски рад, аналитички приступ и велику стручну посвећеност. Она је уједно и резултат успешне сарадње различитих институција, стручњака и појединаца, који су заједничким напорима допринели да се сложена и значајна тема праисторијских каменолома приближи савременом посетиоцу. Захваљујући овој изложби и недавно објављеној монографији о Лојанику, далека прошлост постаје видљива, разумљива и активно присутна у савременом културном дискурсу, као важан део нашег колективног наслеђа и идентитета.
Винова лоза се узгаја на овим просторима хиљадама година. Током средњег века виноградарство је цветало на имањима манастира и властеле. Формирају се винске регије које су познате до данашњих дана. Након османског периода, виноградарство се поново развија, а српска вина се, упркос појави филоксере и изумирању старих сорти, постепено пробијају и на европска тржишта.