Изложба аутора Викторије Шимон Вулетић, музејског саветника Градског музеја у Суботици, отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 28. априла 2022, са почетком у 18 сати, а публика ће моћи да је погледа до 20. јуна 2022. године.
Васкрс, празник на празницима, представља темељ хришћанске вере. У српском народу за њега се везује богата традиција прослављања, у чијем центру је бојење и шарање јаја, којим се укућани куцају и која се поклањају гостима и ближњима, и за која се везују и низ других обичаја. За бојење јаја, пре појаве анилинских боја, користиле су се многобројне биљке богате пигментима, док шарање јаја, посебно у батик техници са воском, представља посебно умеће. У неким крајевима за Ускрс се припремају и посебни обредни хлебови на које се стављају јаја.
Први рат који је кнежевина Србија водила против Османске империје био је подстакнут Херцеговачким устанком, а започео је након објављивања ратног прогласа 30. јуна 1876. године под кнезом Миланом М. Обреновићем IV. Србију је коштао скупо у људским губицима и пострадању окупираних делова земље, али је донео значајну моралну добит. Заједнички интереси српског народа у Кнежевини и Босни изнети су пред суд Европе и показана је завидна национална солидарност. Српска војска и дипломатија почињале су да стичу искуство потребно за нове велике напоре.
Поводом 140 година од проглашења Кнежевине Србије за Краљевину, а кнеза Милана Обреновића за краља, када је наш град променио име из Карановца у Краљево, Народни музеј Краљево је приредио радну свеску за ученике основних школа, као својеврсну причу о Имендану града. С обзиром да Град Краљево празнује свој Имендан 19. априла, у част јубилеја, Народни музеј Краљево поклањана радну свеску сваком детету, учитељу и наставнику који овог дана посете музеј.
Представници НАТО пакта започели су, почев од 24. марта 1999. године, акцију под кодним именом „Савезничка снага“ (Allied force), која је у Републици Србији названа „Милосрдни анђео“. Акција је подразумевала ваздушну кампању бомбардовања циљева у СР Југославији. Државе чланице НАТО пакта деловале су без одобрења Савета безбедности Организације Уједињених нација (ОУН). При бомбардовању су коришћена оружја забрањена међународним конвенцијама, попут касетних бомби и муниције са осиромашеним уранијумом.