Рације – Казнене експедиције Вермахта у селима жичког среза 1941. године

Сарадња војника Југословенске војске у отаџбини и припадника партизанског покрета, као и њихове заједничке устаничке акције, коoрдинисане из штаба у Дракчићу, довела је до заједничких акција против окупатора и до опсаде немачког гарнизона у Краљеву почетком октобра 1941. Да би олакшала свој положај, немачка војска је гађала артиљеријском ватром по линијама устаника, изводила брзе и оштре испаде на устаничке положаје, уништавала и спаљивалa околна села и узималa таоце за стрељање – 100 Срба за убијеног немачког војника, а 50 за рањеног. Због претрпљених губитака у својим редовима – 14 мртвих, од којих два официра, и 10 рањених, у ноћи између 14. и 15. октобра. Немци су 15. октобра завели ванредно стање са преким судом.

Недалеко од лагера Железничке радионице, у периоду од 15. до 20. октобра Немачка војска стрељала је, према садашњим подацима 2200 цивила, различите старости, пола и порекла. Рације немачке војске (јединица 749. и 737. пешадијског пука 717. посадне дивизије из Краљева) у околним селима започете у септембру 1941. године имале су карактер селективних казнених мера, усмерених против конкретних појединаца. Међутим, ширењем устанка, интензивирањем акција и проширењем простора захваћености, немачке трупе ће прећи на мере одмазде према целокупном становништву одређеног места. Нарочито сурово су реаговали у случајевима угрожавања саобраћајница. Најбруталнијем удару окупационих снага били су изложени становници села у самој близини града (Грдица, Адрани, Јарчујак, Чибуковац, Рибница), села у близини војних објеката (Јовац, Мрсаћ, Ковачи, Жича), села на путним правцима виталним за немачку војну силу (Шумарице, Витановац, Милавчићи, Печеног – ка Крагујевцу; Кованлук, Ратина, Врба – ка Крушевцу) и села где су били устанички положаји (Сирча и Дракчићи). У рацијама војника Вермахта у новембру и почетком децембра страдали су и мештани Матаруга, Матарушке Бање, Цветака и Лађеваца. Последице ових казнених експедиција биле су: страдање цивилног становништва, опљачкана и попаљена домаћинства, уништена летина и десеткован сточни фонд.

Према до сада утврђеним подацима, евидентиране су 264 цивилнe жртавe рација немачке војске у селима жичког среза, које су страдале од 11. августа до 13. децембра 1941. Најмлађа жртва било је новорођенче, старо један дан, док су две најстарије жртве, Велика Мијаиловић и Вемија Трифуновић, имале по 95 година.

Аутори изложбе су историчари Народног музеја Краљево: Мирјана Савић, музејски саветник и Немања Трифуновић, кустос.