Изложбом која се отвара у оквиру националне манифестације Жички духовни сабор „Преображење 2020“, први пут се јавности представља ова вредна колекција која је и својеврстан пресек опуса овог канадског уметника српског порекла.
На промоцији научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево радове ће представити др Владета Петровић, доц. др Никола Крстовић, и проф. др Владан Виријевић.
На промоција књиге коју је приредио Славољуб Маржик говориће историчари др Бојана Миљковић Катић, др Радомир Ј. Поповић и др Љубодраг П. Ристић.
Изложба „Др Ђорђе Радић (1839-1922) – пољопривредни просветитељ и научник“, аутора Драгана Драшковића у организацији Савеза инжењера и техничара Србији, посвећена је једној од најзначајних личности у историји пољопривреде у Србији и оснивачу Пољопривредне школе у Краљеву.
На десетогодишњицу земљотреса који је погодио Краљево 3. новембра 2010. године, изложба аутора Олега Романова, вишег кустоса Народног музеја Краљево један је од програма којим се обележава и јубилеј установе, 70 година постојања и рада Народног музеја Краљево.
Изложба ауторке Татјане Јанковић, вишег библиотекара Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крaгујевца, кроз фотографије и документа, уз до сада непревођена сведочанстава особља, пружа увид у рад једне од најзначајнијих мисија из периода Великог рата на територији Србије.
Негујући успомену на министра војног и армијског генерала Божидара Терзића, знаменитог завичајног добротвора и великог војсковођу, Музеј рудничко-таковског краја припремио је изложбу посвећену о овом знаменитом Милановчанину, која прати његов живот, како јавни, тако и приватни.
Изложбом Слободанке Данке Прибаковић Костић Народни музеј Краљево одаје пошту свом првом конзерватору и првој краљевачкој академској сликарки након њене смрти 2020. године
У радовима Сање Латиновић, тематске преокупације најпре су усмерене на проблематизовање комплексне позиције функционисања индивидуе данас, на наша свакодневна суочавања са бројним и различитим облицима друштвених детерминисаности, императива, притисака. Бавећи се емоционално психолошком димензијом тих односа, уметница износи и артикулише своја виђења у непретенциозним, сведеним визуелним решењима/извођењима уобличавајући их у својеврсне метафоре о синдромима, стањима, процесима који карактеришу усложњену глобалну друштвену слику.
Изложба обухвата „Играчке и друштвене игре у социјалистичкој Југославији из колекције Владимира Радојичића и из збирки Народног музеја Краљево“, а њени аутори су историчари Мирјана Савић, музејски саветник, Немања Трифуновић, кустос и етнолог Софија Пршић.
Најзначајнија и традиционално најстарија изложба дечјег ликовног стваралаштва у нашем граду, приређује се ове године по 46. пут, али први пут од свог оснивања након једне године паузе.
Петар Стојановић, српски композитор и извођач, био је изузетно признат на међународној сцени чији је компоновања, који се у великој мери ослањао на позне романтичаре, допринео његовом успеху ван граница своје земље. Александар Седлар, као композитор који се такође школовао у иностранству, у прилици је да пружи своје виђење на питања која се тичу европског наслеђа, утицаја позног романтизма на данашње стваралаштво као и места српске камерне музике унутар ових параметара.