На десетогодишњицу земљотреса који је погодио Краљево 3. новембра 2010. године, изложба аутора Олега Романова, вишег кустоса Народног музеја Краљево један је од програма којим се обележава и јубилеј установе, 70 година постојања и рада Народног музеја Краљево.
Изложба ауторке Татјане Јанковић, вишег библиотекара Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крaгујевца, кроз фотографије и документа, уз до сада непревођена сведочанстава особља, пружа увид у рад једне од најзначајнијих мисија из периода Великог рата на територији Србије.
Негујући успомену на министра војног и армијског генерала Божидара Терзића, знаменитог завичајног добротвора и великог војсковођу, Музеј рудничко-таковског краја припремио је изложбу посвећену о овом знаменитом Милановчанину, која прати његов живот, како јавни, тако и приватни.
Изложбом Слободанке Данке Прибаковић Костић Народни музеј Краљево одаје пошту свом првом конзерватору и првој краљевачкој академској сликарки након њене смрти 2020. године
У радовима Сање Латиновић, тематске преокупације најпре су усмерене на проблематизовање комплексне позиције функционисања индивидуе данас, на наша свакодневна суочавања са бројним и различитим облицима друштвених детерминисаности, императива, притисака. Бавећи се емоционално психолошком димензијом тих односа, уметница износи и артикулише своја виђења у непретенциозним, сведеним визуелним решењима/извођењима уобличавајући их у својеврсне метафоре о синдромима, стањима, процесима који карактеришу усложњену глобалну друштвену слику.
Изложба обухвата „Играчке и друштвене игре у социјалистичкој Југославији из колекције Владимира Радојичића и из збирки Народног музеја Краљево“, а њени аутори су историчари Мирјана Савић, музејски саветник, Немања Трифуновић, кустос и етнолог Софија Пршић.
Најзначајнија и традиционално најстарија изложба дечјег ликовног стваралаштва у нашем граду, приређује се ове године по 46. пут, али први пут од свог оснивања након једне године паузе.
Петар Стојановић, српски композитор и извођач, био је изузетно признат на међународној сцени чији је компоновања, који се у великој мери ослањао на позне романтичаре, допринео његовом успеху ван граница своје земље. Александар Седлар, као композитор који се такође школовао у иностранству, у прилици је да пружи своје виђење на питања која се тичу европског наслеђа, утицаја позног романтизма на данашње стваралаштво као и места српске камерне музике унутар ових параметара.
Фејсбук, Инстаграм, лајкови, претраживање и скроловање су инспирација за нове радове краљевачке уметнице Јоване Бањанац под називом „Post“. Из овог интернет фундуса, уметница започиње истраживање које води тумачењу еко-система, бавећи се окружењем, природом и будућим опстанком.
Ауторка монографије Драгана Божиновић упознаће публику са богатим интелектуалним развојем који је породица Надежде Петровић остварила кроз три генерације током 19. века. Посебно ће бити акцентована веза Надежде и њене породице са Карановцем / Краљевом, у којем је уметница живела у периоду 1879 - 1884. године.
Жички духовни сабор „Преображење“ је значајна национална културна манифестација која ове године обележава 30 година постојања. Отуд, програм Сабора почиње свечаним отварањем изложбе „Преображења – 30 година Жичког духовног сабора“, као и изложбе „Наша суграђанка краљица Драга – Између славе и анатеме“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.
Велики јубилеј Жичког духовног сабора био је повод за приређивање изложбе „Преображења – 30 година Жичког духовног сабора“, чији су аутори мр Ана Гвозденовић, уредник за есеј и критику издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево и Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево.