О нама
Народни музеј у Краљеву према класификацији музејских предмета спада у музеје комплексног типа и брине о шест збирки: природњачкој, археолошкој, нумизматичкој, историјској, етнолошкој и уметничкој, око којих су формиране основне групе, поред којих постоје и групе за конзервацију, документацију, педагошко-пропагандни рад као и стручна библиотека. Према територијалној класификацији је регионални музеј надлежан за Краљево, Рашку и Врњачку Бању.
Стална поставка
Стална поставка обухвата комплетан први спрат музејског здања са четири сале и ходницима дуж оба крила зграде. Поставка Народног музеја Краљево која пружа увид у прошлост и баштину простора Краљева, Рашке, Врњачке Бање и њихове околине, сагледану кроз археологију, историју, нумизматику, етнологију и уметност први пут је отворена за јавност 16. маја 2008. године.
Радно време
Улазнице
Локација
Трг Светог Саве 2, Краљево
Прогнаници / Izgnali so nas
Прогнаници / Izgnali so nas
Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. године била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу. Међу најважнијим мерама била су хапшења и масовне депортације становништва, а Србија је означена као крајња тачка. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године из Словеније су у Србију, у 17 транспорта, депортоване 6.802 особе.
Савезничко бомбардовање – 80 година после
Савезничко бомбардовање – 80 година после
Савезничка бомбардовања Краљева и околине представљају део ширег војно-стратешког плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије.
Вести
Отворена изложба „Прогнаници“
Депортацију Словенаца, спроведена је у складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“, а према смерницама Хајнриха Химлера. Нацисти су из окупираних словеначких покрајина протерали око десет процената целокупног становништва, од којих је 6802 особе депортовано у Србију, где у селима и градовима живели са српским породицама и поделили ратну судбину.
Отворена стална поставка „100 година Ибарских рудника каменог угља 1924-2024“ у Баљевцу
Музејску поставку коју прати истоимени каталог и филм, реализовао је Народни музеј Краљево, који се укључио у обележавање јубилеја као територијално надлежни музеј за општину Рашка, препознајући индустријско наслеђе унутар овог сложеног система, као ресурс који заслужује истраживање, презентацију и заштиту.
Одржано ауторско вођење др Драгане Ковачић кроз изложбу „Градови: Известан поглед“
Ауторско вођење др Драгане Ковачић указало је начине на који су се мењали композиција и планови графика градских амбијената кроз време, услед промена самог града који је донела индустријализација, али и утицаја фотографије која се појављује током 19. века. Публика је могла да се упозна са упечатљивим детаљима, који временом постају симболи градова или акценти који се користе у уметничком приказивању градских простора.
Занимљивости
Скривени портрет цара Николаја II Романова у цркви Светог Саве у Манастиру Жичи
У оквиру Манастира Жиче, током велике обнове владике Николаја Велимировића, саграђен је 1935. параклис Светог Саве заједно са трпезаријом, према пројекту академика Александра Дерока. Руски сликар Николај барон Мајендорф живописао је цркву 1937. године и том приликом изведен је и репрезентативни државнички портрет руског цара Николаја II Романова, сурово убијеног од стране бољшевика. Након II светског рата и победе револуционарних власти, црква Светог Саве у Жичи је затворена за јавност, а монахиње су портрет цара покриле плавим папиром и он је временом потонуо у заборав.
Страдање чифчије Милоша Радуловића из Шутановине
Према Вуку Караџићу читлук у Србији, зове се оно село, које осим спахије има још једног господара, који се зове читлук-сахибија, а људи који седе на његову читлуку његове су чифчије или (како се у Босни говори) кмети, а он њихов ага или господар. Читлучки систем потпуно је овладао у Србији пред Први српски устанак и он га је изазвао. Положај и живот чифчије појединца кроз низ детаља приказује случај страдања Милоша Радуловића из Шутановине у Јошаничкој капетанији Филипа Прибаковића.
130 година од рођења Васе Поморишца
На данашњи дан, 15. децембра 1893. године, рођен је Васа Поморишац, сликар, професор, критичар, илустратор и први српски школовани витражиста. Овај уметник-занатија био је привржен византијској и српској прошлости чије је духовне одблеске утапао у своја дела, вођен идејом о уметности као појави неодвојивој од друштва и традиције.