Научни скуп „Развој вароши Западног Поморавља у XIX и XX веку“ одржан је у Галерији Народног музеја Краљево. Скуп је организовао Народни музеј Краљево, а повод за његово одржавање било је објављивање двотомног издања „Попис становништва 1863“, које су приредили др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић. Ово дело представља драгоцен извор за проучавање историје Карановца и његове околине у XIX веку и важан полазни материјал за научна истраживања. На скупу је учествовало 12 истраживача, који су представили девет реферата, обрађујући теме попут демографског развоја градова у XIX веку, утицаја породичних и брачних веза на привредни и културни напредак, урбанистичког развоја вароши, индустријализације и инфраструктурних промена.

Изложба „Женски сликарски рукопис ковачичког наивног сликарства: Од игле и конца до УНЕСКА“ је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024. године. Поставка је посвећена женама ствараоцима ковачичке школе наивног сликарства, које су својим талентом и истрајношћу очувале културно наслеђе словачке заједнице у Србији. Из тог оквира, испуњеног духом заједништва и марљивости, изникло је препознатљиво наивно сликарство – уметност која на једноставан, али промишљен начин приказује свет у коме се прожимају стварност и машта.

Краљ Милан Обреновић, иако заслужан за модернизацију и европеизацију Србије, остао је упамћен и по бурном приватном животу. Његова љубавна веза са Артемизом Христић, супругом дипломате Милана Христића, представља једно од најзанимљивијих љубавних поглавља српске историје XIX века. Управо том мање познатом аспекту краљеве биографије било је посвећено предавање Александра Марушића у Народном музеју Краљево.