Изложба „Милена Павловић Barilli – Живот и снови“ аутора Виолете Томић, вишег кустоса Галерије Милене Павловић Барили у Пожаревцу, представља хронолошки пресек Милениног сликарства, од 1926. године (школски период) до 1944. године (америчког комерцијално-илустративног периода). Захваљујући таквом концепту, публика ће моћи да сагледа целокупан опус и њен кратак и динамични живот, који је обележен школовањем, путовањима и непрестаним стварањем у европским престоницама: од родног Пожаревца и Београда до Минхена, Париза, Рима, и на крају, Њујорка.
Милена Павловић Barilli (Пожаревац, 5. новембар 1909 – Њујорк, 6. март 1945) била је српска сликарка и једна од изразито аутентичних личности уметничке Европе између два рата. Од 1932. године живи и ради у Паризу, а од 1939. године у САД, где и умире, прерано, у 36. години живота. Редовно је учествовала на изложбама павиљона „Цвијета Зузорић“ и уметничке групе „Лада“, а своја дела успешно је излагала и на бројним самосталним и групним изложбама широм Европе, а касније и у Америци. Међутим, услед дугог боравка и смрти у иностранству, била у Србији готово заборављена. Захваљујући, пре свега њеној мајци Даници Павловић, уз иницијативу Миодрага Протића, под кровом преуређене старе породичне куће Павловића у Пожаревцу, отворена је 24. јуна 1962. године Галерија Милене Павловић Барили. Даница је уметнички фонд своје преминуле кћери даровала српском народу са обавезом да се ова заоставштина сачува као целина.