На промоцији књиге Силвије Крејаковић говориће историчари: др Дејан Ристић, в. д. директора Музеја жртава геноцида, Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, Мирјана Савић, музејски саветник Народног музеја Краљево, као и сама ауторка Силвија Крејаковић, музејски саветник Музеја града Београда, која је преко две деценије радила у Народном музеју Краљево.
На промоцији романа Велимира И. Ивановића говориће ће: проф. др Дарко Танасковић, Бранко Вукомановић као и сам аутор Велимир И. Ивановић.
На промоцији научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево радове ће представити др Марка Томић, доц. др Никола Крстовић и др Милош Тимотијевић.
Изложба регионалног уметничког пројекта „Препознавање 5“ укључује установе из шест градова, из три земље региона: Крушевца, Краљева, Чачка, Ниша (Србија), Подгорице (Црна Гора) и Видина (Бугарска). Стручни тим чине: Биљана Грковић, као координатор пројекта, Милица Тодоровић, Јулка Маринковић, Љубиша Симовић, Љиљана Караџић, Свилен Стефанов, као кустоси који су се определили за дванаест уметника.
Три уметнице Мина Ристић Јонић (клавир), Исидора Марјановић (виолина), Наталија Типсаревић (виолончело) одржаће концерт „Вече Моцартове музике“.
Изложба аутора Виолете Томић, вишег кустоса Галерије Милене Павловић Барили у Пожаревцу, представља хронолошки пресек Милениног сликарства, од 1926. до 1944. године. Публика ће моћи да сагледа целокупан опус и њен кратак и динамични живот, који је обележен школовањем, путовањима и непрестаним стварањем у европским престоницама: од родног Пожаревца и Београда до Минхена, Париза, Рима, и на крају, Њујорка.
Монографија у издању Института за савремену историју у Београду је резултат тежњи тројице историчара др Рада Ристановића, др Милутина Живковића и МА Милоша Чорбића, да стручној и широј јавности представе изузетно важну, а већини неприступачну архивску грађу, као и да попуне вишедеценијску историографску празнину о деловању Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО).
Иван Шуковић је завршио постдипломске студије на Универзитету уметности у Београду, где је магистрирао на Одсеку Дигиталнe уметноси и нових медија, а докторирао на Одсеку Вишемедијске уметности. Кроз своју уметничку праксу анализира смисао и процесе сећања у покушајима поновног успостављања блискости са нечим удаљеним или изгубљеним у времену и одсутним у материјалном простору и у ту сврху користи архивску грађу.
Сара Абрамовић (1993, Крагујевац) је завршила основне академске студије на одсеку за клавир на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, у класи проф. Наталије Томић, док је мастер и специјалистичке студије завршила на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београд, у класи проф. Наташе Митровић. Тренутно се налази на усавршавању на Музичкој Академији Пинероло у класи проф. Даниеле Карапели.
Одељење за заштиту народа (ОЗНА) основано је 13. маја 1944. године и као тајна полиција, уз свeприсутну идеологију и култ личности, била је носећи стуб комунистичке диктатуре у времену када се у Југославији успостављала револуционарна власт. Књига у издању Catene mundi и Института за савремену историју у Београду, аутора др Срђана Цветковића и др Немање Девића, доноси до сада непозната и први пут објављена докумената која разоткривају и реконструишу државну репресију за време комунизма.
Програм Европске ноћи музеја у Народном музеју Краљево ове године инспирисан је изложбом „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“. Поред саме изложбе публика може активно да учествује у берзи плоча, на Тргу испред музејске зграде. Организују се концерти две рок групе и наступ популарног ди-џеја, који ће се „свирањем на грамофону“ вратити публику у године највеће експанзије ЛП-ија на 33 обртаја.
Књига аутора Радомира Н. Ристића у издању Центра за културу „Градац“ из Рашке износи пред научну и широку јавност до сада ретко коришћен документ – Попис харачких глава за 1833. годину.