Ауторско вођење кроз изложбу „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске даје целовит увид у српско-италијанске културне и уметничке везе, пратећи рад српских уметника XIX и XX века који су обликовали своје уметничке опусе под утицајем уметности Апенинског полуострва. Кроз искуство уметника који су црпели инспирацију из италијанске уметничке традиције, водиће Вас кустос Галерије Матице српске, историчар уметности Станислава Јовановић Миндић.

Ауторско вођење кроз изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ пружиће посетиоцима свеобухватан увид у развој и трансформацију приказа урбаних пејзажа у графици. Кроз ову трансформацију од тачних и документарних представа, до иновативних и субјективних приступа инспирисаних импресионизмом и постимпресионизмом, водиће Вас др Драгана Ковачић, историчар уметности и музејски саветник Народног музеја Србије.

Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. године била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу. Међу најважнијим мерама била су хапшења и масовне депортације становништва, а Србија је означена као крајња тачка. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године из Словеније су у Србију, у 17 транспорта, депортоване 6.802 особе.

Савезничка бомбардовања Краљева и околине представљају део ширег војно-стратешког плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије.

Књига „Геополитички појмовник Балкана“ професора Миломира Степића пружа свеобухватан и систематичан увид у комплексну геополитику југоисточне Европе. Ова књига, заснована на деценијама истраживања, објашњава појмове, феномене и процесе који обликују Балкан, при чему открива њихове скривене значења и руши стереотипе. Комбинујући знања из географије, историје, економије и других дисциплина, Књига је намењена како стручњацима, тако и широј публици, као поуздан водич кроз сложене историјске и културолошке мреже Балкана.

Црква Свете Тројице, настала између 1822. и 1824. године, као ктиторски храм књаза Милоша Обреновића, обележава јубилеј 200 година постојања. Посвећен је једном од најважнијих хришћанских празника, свечаном прослављању Силаска Светог Духа на апостоле или Свете Педесетнице. Посвећен је једном од најважнијих хришћанских празника, свечаном прослављању Силаска Светог Духа на апостоле или Свете Педесетнице.

Професор др Зоран Гаврић (1949-2020), био је историчар и теоретичар уметности, кустос и управник Музеја савремене уметности, ликовни тумач и универзитетски професор историје уметности и естетике. Иницијативом његове супруге Гордане и ћерке Софије, Народном музеју Краљево поклоњен је део библиотеке овог врсног интелектуалца, који се претежно односи на савремену уметност, као врста легата, који броји преко 600 наслова.

Можда неправедно запостављен, и обележен великим страдањем грађана, посебан период у историји града представља време током савезничких бомбардовања Краљева и околине у периоду јул-септембар 1944. године. Кроз изложбу „Савезничко бомбардовање – 80 година после“ водиће вас Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево.

Документарно-играни филм ,,Две Бранкове Козаре“, који је настао у продукцији Музеја жртава геноцида, посвећен је трагичном страдању десетина хиљада недужних припадника српског народа у великој хрватско-немачкој офанзиви на Козари, у лето 1942. године. Поред пројекције филма биће одржано и предавање „Козара 1942“ Николе Милошевског, кустоса Музеја жртава геноцида.

Аутор, у свом најновијем делу, доноси један нови, свеобухватан поглед на епоху краља и цара Стефана Душана, најутицајнијег српског средњовековног владара, његову улогу и место у историји, сагледане кроз призму протеклог времена, у оквирима својеврсне културе памћења у нашој средини.

Косовски завет је појам о коме се данас све чешће говори. Иако не постоји једна дефиниција, он има јасно значење и видљиво присуство у историјским изворима. У данашњем свету, окренутом индивидуализму, материјализму, хедонизму, па и нихилизму, косовско опредељење за Царство Небеско има готово субверзивно значење. Управо у томе је, по свему судећи, привлачна снага Косовског завета у нашем времену.

Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза, данас у саставу Града Краљева (књига II), објављене су у издању Народног музеја Краљево, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. године, за територију данашњег Града Краљева, што спада у најважније историјске изворе за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.