Косовски завет је појам о коме се данас све чешће говори. Иако не постоји једна дефиниција, он има јасно значење и видљиво присуство у историјским изворима. У данашњем свету, окренутом индивидуализму, материјализму, хедонизму, па и нихилизму, косовско опредељење за Царство Небеско има готово субверзивно значење. Управо у томе је, по свему судећи, привлачна снага Косовског завета у нашем времену.
Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза, данас у саставу Града Краљева (књига II), објављене су у издању Народног музеја Краљево, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. године, за територију данашњег Града Краљева, што спада у најважније историјске изворе за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.
Монографија под називом „Смак“ представља важан и неизоставни део српске и југословенске музичке културе, поготово када је реч о њеном суб-жанру названом рок ен рол. Иако крагујевачки бенд, „Смак“ је […]
На изложби је представљенo метално посуђe сабирано током више од 150 година, разноврсно по врсти и намени, материјалу и техници. Могу се видети сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни део свечаних трпеза и личних драгоцености, као и они од других обојених метала коришћени свакодневно за чување, припрему и сервирање хране и пића.
На промоцији двадесет другог броја научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево радове ће представити Гордана Гаврић, др Ана Костић Ђекић и др Милош Тимотијевић, док ће о броју у целини говорити др Татјана Михаиловић уредник Часописа „Наша прошлост“.
Тематско вођење кроз изложбу „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ односи се на тему „Чаше балканске господе“. Кроз део изложбе који обухвата најлуксузнију врсту посуђа, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.
Получасовни документарно-играни филм ,,Крст са Косова“, у пpодукцији Музеја жртава геноцида, осветљава вековно страдање српског народа на простору Косова и Метохије, са посебним освртом на страдалничке године Другог светског рата. Након пројекције филма о овој теми ће Никола Милошевски, кустос Музеја жртава геноцида, одржати и предавање.
Тематско вођење кроз изложбу „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ односи се на тему „У служби Богу и верном народу: Култне посуде од метала“. Кроз део изложбе који обухвата различите врсте посуђа који су се употребљавали у оквиру хришћанског, али и исламског култа, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.
Тематско вођење кроз изложбу „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ односи се на тему „Гозбе властеле, хришћанске и османске“. Кроз део изложбе који обухвата посуђе које се употребљавало на гозбама за послуживање различитих врста хране, праћено многим подацима и детаљима о начину исхране и понашању за столом, кроз дуги период средњег века и османске власти водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.
Кроз целину изложбе која обухвата металне посуде широког временског распона, од средњег века преко османског периода до времена формирања модерне српске државе, чиме је омогућено да се сагледа читав један социјални процес кроз призму друштвено високо вреднованих предмета, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.
Ауторско вођење Наташе Церовић, вишег кустоса Народног музеја Србије, кроз изложбу „Између трпезе и софре“ увешће посетиоце у свет металних посуда насталих у широком периоду од раног XIII до освита XX века, које рефлектују утицаје из различитих културних средина, како на простору српске средњовековне државе, тако и на подручјима која је у Отоманском царству насељавао српски народ.
Опус Гордане Каљаловић Одановић представља важан и незаобилазан део српске ликовне уметности, који настаје и траје у широком и веома динамичном временском распону, од последње деценије XX века до данас. Она је сведок и учесник оних уметничких стремљена и пракси, која ће превазићи традиционално разумевање скулптуре.