16. јул 2024. | Занимљивости
У оквиру Манастира Жиче, током велике обнове владике Николаја Велимировића, саграђен је 1935. параклис Светог Саве заједно са трпезаријом, према пројекту академика Александра Дерока. Руски сликар Николај барон Мајендорф живописао је цркву 1937. године и том приликом изведен је и репрезентативни државнички портрет руског цара Николаја II Романова, сурово убијеног од стране бољшевика. Након II светског рата и победе револуционарних власти, црква Светог Саве у Жичи је затворена за јавност, а монахиње су портрет цара покриле плавим папиром и он је временом потонуо у заборав.
8. јул 2024. | Вести
Археолошка изложба „Ни сасвим иста, ни сасвим другачија“ је настала на бази изложбе „Испричаћу ти причу“ Археолошког музеја у Задру, која је гостовала у 20 градова широм Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. У Србији је гостовала у пет музеја, међу којима је и Народни музеј Краљево. Из ове сарадње настала је идеја да сви музеји домаћини заједно приреде једну регионалну изложбу која би објединила различите погребне обичаје у римским провинцијама и показала богатство заједничког наслеђа.
28. јун 2024. | Вести
Становништво на простору Косова и Метохије страдало је од стране италијанских и немачких окупационих власти, али и од квислиншких албанских сарадника, који су највише били оријентисани према прогону и злостављању Срба. Њихов терор је био толико страшан, да нису била поштеђена ни деца, ни жене, а обухватао је отмице девојчица, девојака и жена, протеривања, рањавања, мучења и убиства, тровања бунара, уништавање гробова и затирања међа. Пандан има само у злочинима над Србима у НДХ током истог периода.
11. јун 2024. | Занимљивости
Према Вуку Караџићу читлук у Србији, зове се оно село, које осим спахије има још једног господара, који се зове читлук-сахибија, а људи који седе на његову читлуку његове су чифчије или (како се у Босни говори) кмети, а он њихов ага или господар. Читлучки систем потпуно је овладао у Србији пред Први српски устанак и он га је изазвао. Положај и живот чифчије појединца кроз низ детаља приказује случај страдања Милоша Радуловића из Шутановине у Јошаничкој капетанији Филипа Прибаковића.
31. мај 2024. | Вести
Књига пружа податке о историјском развоју музејских институција на територији окупиране Србије током Другог светског рата, док је акценат је стављен и на настојање окупаторске и колаборационистичке управе да се у градовима попут Крушевца, Јагодине и Краљева оснују музеји. Поред документованог указивања на ове чињенице, уз детаљну историографску нарацију, аутори су додатну пажњу посветили и низу других аспеката рада баштинских установа у Србији током окупације.
