19. јун 2022. | Занимљивости
Период између Берлинског конгреса и Тимочке буне у историји Кнежевине Србије обележен је потпуним заокретом кнеза Милана ка Аустроугарској као главној сили ослонца његове политике у чијем центру је Тајна конвенција, коју је потписао у Београду 28. јуна 1881. године са српске стране Чедомиљ Мијатовић, министар спољних послова, повереник и пријатељ кнежев, а са аустроугарске стране посланик у Београду, барон Херберт. Друга важна појава су политичке странке и почетак њихове политичке борбе.
19. мај 2022. | Занимљивости
Други рат Отоманске империје и Србије, који је однео, погинулих 708, рањених 2999, несталих 159 и умрлих у болници 1534 показао је велику издржљивост српске војске, унапређивање њене спремности, те помак способности командног кадра. Велике војне успехе пратили су само делимични дипломатски успеси. Али Берлински конгрес је променио стање ствари на Балкану. Уместо Отоманске империје и балканских држава главну реч су почеле водити две Велике силе Русија и Аустро-Угарске са својим окупацијама, протекторатима и сферама интереса.
14. мај 2022. | Вести
Манифестација је одржана под темом „Ноћ винила на 33 обртаја“ у Народном музеју Краљево, у суботу, 14. маја 2022, од 18 до 00 сати. Инспирација за тему је гостујућа изложба „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча“ аутора Викторије Шимон Вулетић, музејског саветника Градског музеја у Суботици, која нас води од самих почетака грамофона, крајем XIX, до златног доба плоча и експанзије популарне музике у другој половини XX века.
23. април 2022. | Занимљивости
Васкрс, празник на празницима, представља темељ хришћанске вере. У српском народу за њега се везује богата традиција прослављања, у чијем центру је бојење и шарање јаја, којим се укућани куцају и која се поклањају гостима и ближњима, и за која се везују и низ других обичаја. За бојење јаја, пре појаве анилинских боја, користиле су се многобројне биљке богате пигментима, док шарање јаја, посебно у батик техници са воском, представља посебно умеће. У неким крајевима за Ускрс се припремају и посебни обредни хлебови на које се стављају јаја.
19. април 2022. | Занимљивости
Први рат који је кнежевина Србија водила против Османске империје био је подстакнут Херцеговачким устанком, а започео је након објављивања ратног прогласа 30. јуна 1876. године под кнезом Миланом М. Обреновићем IV. Србију је коштао скупо у људским губицима и пострадању окупираних делова земље, али је донео значајну моралну добит. Заједнички интереси српског народа у Кнежевини и Босни изнети су пред суд Европе и показана је завидна национална солидарност. Српска војска и дипломатија почињале су да стичу искуство потребно за нове велике напоре.
