Изложба је посвећена српско-италијанским културним и уметничким везама, односно српским уметницима који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије. Одабиром уметничких дела из колекције Галерије Матице српске визуелно су репрезентована италијанска „искуства” српских уметника током XIX века и XX века.
Tематску окосницу изложбе представља приказ града као кључног места у којем је започела и где се драматично и убрзано развијала модерна култура и уметност најпре на преласку из XVIII у XIX а потом и из XIX у XX век. У ликовној уметности од XVII века мотив града је у највећој мери био заступљен у штампаној графици, било да је реч о појединачним отисцима или о графичким мапама са топографским приказима различитих места.
Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. године била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу. Међу најважнијим мерама била су хапшења и масовне депортације становништва, а Србија је означена као крајња тачка. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године из Словеније су у Србију, у 17 транспорта, депортоване 6.802 особе.
Савезничка бомбардовања Краљева и околине представљају део ширег војно-стратешког плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије.
Књига „Геополитички појмовник Балкана“ професора Миломира Степића пружа свеобухватан и систематичан увид у комплексну геополитику југоисточне Европе. Ова књига, заснована на деценијама истраживања, објашњава појмове, феномене и процесе који обликују Балкан, при чему открива њихове скривене значења и руши стереотипе. Комбинујући знања из географије, историје, економије и других дисциплина, Књига је намењена како стручњацима, тако и широј публици, као поуздан водич кроз сложене историјске и културолошке мреже Балкана.
Црква Свете Тројице, настала између 1822. и 1824. године, као ктиторски храм књаза Милоша Обреновића, обележава јубилеј 200 година постојања. Посвећен је једном од најважнијих хришћанских празника, свечаном прослављању Силаска Светог Духа на апостоле или Свете Педесетнице. Посвећен је једном од најважнијих хришћанских празника, свечаном прослављању Силаска Светог Духа на апостоле или Свете Педесетнице.
Професор др Зоран Гаврић (1949-2020), био је историчар и теоретичар уметности, кустос и управник Музеја савремене уметности, ликовни тумач и универзитетски професор историје уметности и естетике. Иницијативом његове супруге Гордане и ћерке Софије, Народном музеју Краљево поклоњен је део библиотеке овог врсног интелектуалца, који се претежно односи на савремену уметност, као врста легата, који броји преко 600 наслова.
Можда неправедно запостављен, и обележен великим страдањем грађана, посебан период у историји града представља време током савезничких бомбардовања Краљева и околине у периоду јул-септембар 1944. године. Кроз изложбу „Савезничко бомбардовање – 80 година после“ водиће вас Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево.
Документарно-играни филм ,,Две Бранкове Козаре“, који је настао у продукцији Музеја жртава геноцида, посвећен је трагичном страдању десетина хиљада недужних припадника српског народа у великој хрватско-немачкој офанзиви на Козари, у лето 1942. године. Поред пројекције филма биће одржано и предавање „Козара 1942“ Николе Милошевског, кустоса Музеја жртава геноцида.
Аутор, у свом најновијем делу, доноси један нови, свеобухватан поглед на епоху краља и цара Стефана Душана, најутицајнијег српског средњовековног владара, његову улогу и место у историји, сагледане кроз призму протеклог времена, у оквирима својеврсне културе памћења у нашој средини.
Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници Народног музеја Краљево, чине дела из Уметничке збирке музеја, којих укупно има 33. Поред тога, ради целовитог приказа стваралаштва Ксеније Дивјак, изложба обухвата и значајан број уметничких дела из других институција: Музеја савремене уметности у Београду, Галерије ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду, Модерне галерије Ваљево и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак.
Косовски завет је појам о коме се данас све чешће говори. Иако не постоји једна дефиниција, он има јасно значење и видљиво присуство у историјским изворима. У данашњем свету, окренутом индивидуализму, материјализму, хедонизму, па и нихилизму, косовско опредељење за Царство Небеско има готово субверзивно значење. Управо у томе је, по свему судећи, привлачна снага Косовског завета у нашем времену.