15. фебруар 2025. | Вести
На изложби „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ представљено је одабрано посуђе од племенитих и обојених метала из збирки Одељења за средњи век Народног музеја Србије које пружа обиље информација о обичајима везаним за обедовање, историјским приликама и стилским токовима заступљеним на српским просторима у широком временском распону од седам векова. Посетиоцима се пружа прилика да прошире знања о уметничком и занатском обликовању предмета практичне употребе у српским земљама средњег века.
7. фебруар 2025. | Вести
Монографија Ксеније Ђерковић „Смак”, бави се историјом и утицајем једне од најзначајнијих рок група на просторима бивше Југославије. Група „Смак”, основана 1971. године, оставила је дубок траг на рок сцени, а њена музика, спој прогресивног и хард рока, остала је у срцима многих генерација. Монографија истражује њихову каријеру, албуме, значајне тренутке чланова групе, али и културни контекст у ком су деловали. Поред историјског прегледа, монографија укључује и личне приче, интервјуе, као и анализу музичког наслеђа групе „Смак”.
31. јануар 2025. | Вести
Попис становништва, непокретности и прихода из 1863. године један је од првих покушаја модерног прикупљања демографских података у Кнежевини Србији и једини је скоро комплетно сачуван попис из XIX века. Као такав он представља неисцрпан извор информација од значаја за проучавање привредне и друштвене историје. Настао у доба владавине кнеза Михаила Обреновића, владара посвећеног реформама и модернизацији државе, овај попис је део ширег настојања да се успостави систематично управљање државом и обезбеде тачни статистички подаци о становништву, што је било кључно за фискале и војне потребе.
27. јануар 2025. | Вести
Народни музеј Краљево и Историјски архив Краљево, који издају зборник радова „Наша прошлост“, позивају Вас да својим радовима допринесете реализацији броја 24. Рок за предају радова је 15. мај 2025. године.
25. јануар 2025. | Вести
После Косовске битке 1389. године, Српска православна црква је дала овом догађају новозаветни значај кроз канонизацију кнеза Лазара и повезивање са светосавском традицијом. Српски народ се у најтежим тренуцима своје историје ослањао на овај завет, било да се ради о османској власти, аустро-угарским притисцима или страдањима у ратовима током 20. века. Он такође функционише као морални и културни путоказ за очување српског идентитета у нашем времену.
такође функционише као морални и културни путоказ за очување српског идентитета у нашем времену.
