Нацистичка окупација словеначке Штајерске у пролеће 1941. године била је велика катастрофа за Словенце. У складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“ окупатор је желео да за само пет година уништи словеначку нацију и потпуно германизује земљу. Међу најважнијим мерама била су хапшења и масовне депортације становништва, а Србија је означена као крајња тачка. Од 7. јуна до 10. јула 1941. године из Словеније су у Србију, у 17 транспорта, депортоване 6.802 особе.

Савезничка бомбардовања Краљева и околине представљају део ширег војно-стратешког плана за заустављање Другог светског рата. Да би спречили груписање немачких снага и њиховог померања са Балкана ка Западном фронту, команде Балканског војног ваздухопловства (BAF) усмериле су низ ваздушних мисија бомбардовања на војно-стратешке циљеве на Балкану. Током 1944. године нападнута је немачка група армије „Е“ која се Моравско-вардарском долином повлачила из Грчке у правцу Југославије.

Професор др Зоран Гаврић (1949-2020), био је историчар и теоретичар уметности, кустос и управник Музеја савремене уметности, ликовни тумач и универзитетски професор историје уметности и естетике. Иницијативом његове супруге Гордане и ћерке Софије, Народном музеју Краљево поклоњен је део библиотеке овог врсног интелектуалца, који се претежно односи на савремену уметност, као врста легата, који броји преко 600 наслова.

Можда неправедно запостављен, и обележен великим страдањем грађана, посебан период у историји града представља време током савезничких бомбардовања Краљева и околине у периоду јул-септембар 1944. године. Кроз изложбу „Савезничко бомбардовање – 80 година после“ водиће вас Александар Бережнов, виши архивист Историјског архива Краљево.

Документарно-играни филм ,,Две Бранкове Козаре“, који је настао у продукцији Музеја жртава геноцида, посвећен је трагичном страдању десетина хиљада недужних припадника српског народа у великој хрватско-немачкој офанзиви на Козари, у лето 1942. године. Поред пројекције филма биће одржано и предавање „Козара 1942“ Николе Милошевског, кустоса Музеја жртава геноцида.

Аутор, у свом најновијем делу, доноси један нови, свеобухватан поглед на епоху краља и цара Стефана Душана, најутицајнијег српског средњовековног владара, његову улогу и место у историји, сагледане кроз призму протеклог времена, у оквирима својеврсне културе памћења у нашој средини.

Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници Народног музеја Краљево, чине дела из Уметничке збирке музеја, којих укупно има 33. Поред тога, ради целовитог приказа стваралаштва Ксеније Дивјак, изложба обухвата и значајан број уметничких дела из других институција: Музеја савремене уметности у Београду, Галерије ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у Новом Саду, Модерне галерије Ваљево и Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак.

Косовски завет је појам о коме се данас све чешће говори. Иако не постоји једна дефиниција, он има јасно значење и видљиво присуство у историјским изворима. У данашњем свету, окренутом индивидуализму, материјализму, хедонизму, па и нихилизму, косовско опредељење за Царство Небеско има готово субверзивно значење. Управо у томе је, по свему судећи, привлачна снага Косовског завета у нашем времену.

Књиге „Попис становништва 1863. године“ I-II обухватају Карановац и Карановачки срез (књига I) и села изван Карановачког среза, данас у саставу Града Краљева (књига II), објављене су у издању Народног музеја Краљево, а приредили су их др Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновића. Реч је о приређеним историјским изворима првог реда – попису људства, непокретности и прихода из 1863. године, за територију данашњег Града Краљева, што спада у најважније историјске изворе за демографску, привредну и друштвену историју Србије у 19. веку.

Монографија под називом „Смак“ представља важан и неизоставни део српске и југословенске музичке културе, поготово када је реч о њеном суб-жанру названом рок ен рол. Иако крагујевачки бенд, „Смак“ је […]

На изложби је представљенo метално посуђe сабирано током више од 150 година, разноврсно по врсти и намени, материјалу и техници. Могу се видети сребрни и позлаћени тањири и чаше који су чинили саставни део свечаних трпеза и личних драгоцености, као и они од других обојених метала коришћени свакодневно за чување, припрему и сервирање хране и пића.

На промоцији двадесет другог броја научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево радове ће представити Гордана Гаврић, др Ана Костић Ђекић и др Милош Тимотијевић, док ће о броју у целини говорити др Татјана Михаиловић уредник Часописа „Наша прошлост“.