Events

На промоцији научно-стручног гласила Народног музеја Краљево и Историјског архива Краљево радове ће представити др Љубодраг П. Ристић, др Милош Тимотијевић и доц. др Јелена Павличић Шарић.

Изложбa Народног музеја Србије, пружа посетиоцима прилику да се кроз пажљиво одабране музејске предмете упознају са занимањима, породичним односима, модом, обичајима, положајем и улогом жена у приватној и јавној сфери, током античког доба на Балкану, подстичући на промишљања о сагледавању улога и односа како у прошлим временима тако и у актуелном добу.

Тематско вођење кроз изложбу „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Народног музеја Србије, односи се на тему „Жена у римској породици“. Кроз причу о месту и улози жене у римској породици, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.

Како су се правиле фризуре римских жена и шта се све користило при томе, имаћете прилике да сазнате кроз реконструкцију поступка на радионици „Модерне фризуре римског доба“ у оквиру изложбе „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“, као и како се неговала коса и колико су римске царице имале удела у трасирању основних модних токова стилског обликовања фризура.

Тематско вођење кроз изложбу „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Народног музеја Србије, односи се на тему „Римска мода“. Кроз део изложбе који се односи на модне токове у римском времену које су жене следиле, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.

Шта је значило бити жена у античком периоду? Са каквим су се препрекама сретале становнице ових подручја у првим вековима наше ере? Како су их савладале? У потрази за одговорима помоћи ће нам Аурелија из Виминацијума, жена каква се ретко среће, кроз предавање др Илије Данковића, научног сарадника Археолошког института у Београду.

Тематско вођење кроз изложбу „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Народног музеја Србије, односи се на тему „Римске богиње“. Кроз део изложбе који се односи на модне токове у римском времену које су жене следиле, водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.

Стручно вођење кроз изложбу „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ односи се на комплетан концепт, када ће публика имати прилике да се упозна са свим сегментима изложбе. Кроз причу о жени на Балкану у античком добу водиће Вас др Татјана Михаиловић, музејски саветник Народног музеја Краљево и историчар уметности Јелена Марковић.

Како су звучале љубавне песме на латинском језику, на који начин су песници исказивали своја осећања кроз стихове и шта нам то говори о улози жене у римском друштву имаћете прилике да сазнате на радионици „Говори латински да те разуме цео свет“. Поезију на латинском и српском рецитоваће ученици Гимназије Краљево, док ће стихове тумачити ученици Гимназије у Врњачкој Бањи

У оквиру програма „Испробајмо историју: Дегустација римске кухиње“ публика ће имати прилике да са ауторком изложбе „Femina Balcanica: Мater, Мatrona, Аugusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ Деаном Ратковић, музејским саветником Народног музеја Србије, уђе у свет римске кухиње и културе исхране и испроба неке од античких рецепата, које су Римљани имали на својим трпезама.

Залагањем појединаца из сфере политике, образовања и културе који су радили у прилог отварању специјали¬зоване, педагошке установе за образовање у области ликовних и примењених уметности, у Краљеву је 2004. године отворена Уметничка школа. Временска дистанца од 20 година пружа могућност да се сумирају резултати који су постигли ученици школе, а за које су, у једној значајној мери, заслужни професори, који су уз бројне изазове, годинама унапређивали рад ове установе.

У студији под називом „Како се стварао Тито“ др Срђан Цветковић отвара једно од најзагонетнијих поглавља југословенске историје – изградњу култа личности Јосипа Броза. Цветковић, између осталог, истражује и трајни утицај Титовог култа на српски народ. Студија пружа значајан допринос разумевању домена пропаганде и технологије изградње култа личности, као и његових успешних и неуспешних покушаја разградње у новијем времену.