Вести

Тридесет и трећа традиционална манифестација свечано је отворенa у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 16. августа 2024, са почетком у 20 сати. Манифестацију је отворио др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, док се испред домаћина и организатора публици обратио Дарко Гучнин, директор Народног музеја Краљево. Изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ отворила је мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије. Изложбу „Инспирисани Италијом“ отворила је др Снежана Мишић, заменица управнице Галерије Матице српске у Новом Саду.

Археолошка изложба „Ни сасвим иста, ни сасвим другачија“ је настала на бази изложбе „Испричаћу ти причу“ Археолошког музеја у Задру, која је гостовала у 20 градова широм Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. У Србији је гостовала у пет музеја, међу којима је и Народни музеј Краљево. Из ове сарадње настала је идеја да сви музеји домаћини заједно приреде једну регионалну изложбу која би објединила различите погребне обичаје у римским провинцијама и показала богатство заједничког наслеђа.

Становништво на простору Косова и Метохије страдало је од стране италијанских и немачких окупационих власти, али и од квислиншких албанских сарадника, који су највише били оријентисани према прогону и злостављању Срба. Њихов терор је био толико страшан, да нису била поштеђена ни деца, ни жене, а обухватао је отмице девојчица, девојака и жена, протеривања, рањавања, мучења и убиства, тровања бунара, уништавање гробова и затирања међа. Пандан има само у злочинима над Србима у НДХ током истог периода.

Књига пружа податке о историјском развоју музејских институција на територији окупиране Србије током Другог светског рата, док је акценат је стављен и на настојање окупаторске и колаборационистичке управе да се у градовима попут Крушевца, Јагодине и Краљева оснују музеји. Поред документованог указивања на ове чињенице, уз детаљну историографску нарацију, аутори су додатну пажњу посветили и низу других аспеката рада баштинских установа у Србији током окупације.

Изложба мења перспективу античког и савременог и осветљава нови вид музејске интерпретације и заштите наслеђа. Обједињујући фотографске кадрове, поетски израз, слике, цртеже и непосредне, оригиналне фрагменте, изложба повезује временске добије једног античког насеља у римској провинцији и савременог простора града Чачка, имагинарног и стварног.

Програм Европске ноћи музеја под називом „In vino veritas“ одржан је у Галерији Народног музеја Краљево, у суботу, 18. маја 2024, у периоду од 18 – 00 сати. Вино и виноградарство су једна од великих тема наслеђа, а сам програм реализован је у сарадњи са Музејем слатка – Кућом Цветића из Краљева и Музејoм винарства и виноградарства из Александровца.

О студији др Срђана Цветковића, научног саветника Института за савремену историју у Београду, која се на првом месту бави анализом обликовања култа личности Јосипа Броза Тита у социјалистичкој Југославији, говорили су поред аутора, др Коста Николић, научни саветник Института за савремену историју у Београду и др Ена Мирковић, научни сарадник Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

У протоколу отварања изложбе учествовали су Надица Лишанин, виши кустос Народног музеја Краљево и ауторка изложбе, представници Министарства просвете Републике Србије Марија Крнета и Миодраг Савовић, док је изложбу отворила др Данира Совиљ, асистент на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Отварање су водили Јана Радовић и Милош Јевтовић, ученици трећег разреда Уметничке школе.

Програм који је организован поводом затварања изложбе „Femina Balcanica: Mater, Matrona, Augusta, Dea. Жена на Балкану у античком добу“ обухватио је предавање ауторке изложбе мр Деане Ратковић, музејског саветника Народног музеја Србије, о култури исхране у римском друштву, али и дегустацију шест припремљених јела према старим римским рецептима. Поред тога публика је могла да узме и понесе припремљене картице са рецептима римских јела на српском и латинском језику.

На радионици су учествовали ученици прве године Гимназије у Краљеву са професорком српског језика и књижевности Наташом Распоповић, док је програм модерирала историчар уметности Јелена Марковић. Основна идеја радионице је била да се размотре значај који су достојанство и углед жена имали у одржавању друштвеног поретка и стабилности у античком Риму, као и где се данас налазе ове вредности, односно каква очекивања модерно друштво ставља пред жене.