Депортацију Словенаца, спроведена је у складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“, а према смерницама Хајнриха Химлера. Нацисти су из окупираних словеначких покрајина протерали око десет процената целокупног становништва, од којих је 6802 особе депортовано у Србију, где у селима и градовима живели са српским породицама и поделили ратну судбину.
Музејску поставку коју прати истоимени каталог и филм, реализовао је Народни музеј Краљево, који се укључио у обележавање јубилеја као територијално надлежни музеј за општину Рашка, препознајући индустријско наслеђе унутар овог сложеног система, као ресурс који заслужује истраживање, презентацију и заштиту.
Ауторско вођење др Драгане Ковачић указало је начине на који су се мењали композиција и планови графика градских амбијената кроз време, услед промена самог града који је донела индустријализација, али и утицаја фотографије која се појављује током 19. века. Публика је могла да се упозна са упечатљивим детаљима, који временом постају симболи градова или акценти који се користе у уметничком приказивању градских простора.
Станислава Јовановић Миндић је током ауторског вођења указала на српско-италијанске културне и уметничке везе, односно на српске уметнике који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије.
Мирјани Савић, музејском саветнику Народног музеја Краљево и др Љубинки Шкодрић, вишем научном сараднику Института за савремену историју у Београду, као ауторском тиму изложбе „Деца у рату: Српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944“ Народног музеја Краљево и истоимене монографије, додељена је награда „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије у категорији „појединцу или ауторском тиму за изузетне резултате у 2023. години“.
Петар II Петровић Његош је своје Велико путовање – Grand Tour“ кроз Италију предузео од новембра 1850. до августа 1851. године, након којег је убрзо и преминуо, у октобру исте године. Предавање не анализира само оно што је Његош видео, већ и промишљање о начинима на који су се италијански предели, градови и артефакти њему представили.
Никола Ивановић, у свом предавању, анализирао је она уметничка дела ренесансе и барока, која су везана за две серије Паола Сорентина: „Млади папа“ (2016) и „Нови папа“ (2020). Указао је како Сорентинова идејна решења, која се служе мрежом препознатљивих визуелних симбола, откривају начин на који функционише апарат универзалног језика уметности.
Током свог путовања кроз Италију, које се одвијало од 8. априла до 13. маја 1909. године, Урош Предић је водио Дневник, у којем је детаљно описивао места, цркве, споменика и уметничка дела које је том приликом обишао. Дневник има 143 стране и до данас није објављен, а као оригинални рукопис чува се у Легату Уроша Предића у Народном музеју у Зрењанину.
Научни скуп одржан у Народном музеју Краљево, 17-18. августа 2024. године, у оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2024“. Ово је четврти научни скуп посвећен теми „Публицистика у развоју друштва и државе“ који Народни музеј Краљево организује у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду и Института за политичке студије у Београду. Током два дана одржане су четири сесије на којима је 14 реферата изнело седамнаест аутора.
Тридесет и трећа традиционална манифестација свечано је отворенa у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 16. августа 2024, са почетком у 20 сати. Манифестацију је отворио др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, док се испред домаћина и организатора публици обратио Дарко Гучнин, директор Народног музеја Краљево. Изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ отворила је мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије. Изложбу „Инспирисани Италијом“ отворила је др Снежана Мишић, заменица управнице Галерије Матице српске у Новом Саду.