Изложба „Ксенија Дивјак – Између реалности и мита“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 19 сати, поводом сто година рођења уметнице. Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници...
Књигу др Косте Николића представио је др Небојша Јовановић, уредник у издавачкој кући „Лагуна“, на њеној првој промоцији у Србији, у Народном музеју Краљево. Цар Душан, као симбол великог победника из прошлости, вековима је надахњивао на борбу против Турака и обнову српске државе, која је у његовом царству гледала свој узор.
Никола Милошевски, кустос Музеја жртава геноцида у Београду, у свом предавању „Козара 1942“ истакао је да је за време велике немачко-хрватске офанзиве од 10. до 15. јула 1942. године на Козару, по проценама, страдало преко 40 хиљада Срба, од којих је чак око 12 хиљада деце, старости до петнаест година. О овој болној теми је посвећен и филм „Две Бранкове Козаре“ у продукцији Музеја жртава геноцида и режији Ивице Видановића.
Свечано потписивање Уговора о поклону који обухвата 627 књига из личне библиотеке професора др Зорана Гаврића, обављено је у Народном музеју Краљево, у петак, 22. новембра 2024, у 13 сати, док је истог дана у 18 сати Легат представљен публици у Галерији ове установе. Дародавци су Гордана и Софија Гаврић, а о професору др Зорану Гаврићу говорили су професор др Драган Булатовић и уметник Саша Панчић.
Монографија „Црква Свете Тројице у Краљеву“ публикована поводом 200 година од оснивања цркве, је обимна и доноси обиље података у контексту историјског окружења у којем црква живи. Подигнута је у освиту слободе од стране кнеза Милоша Обреновића и има карактер цркве покајнице. Након што је испратио турске трупе за Нови Пазар 1815. године, кнез Милош је издао наредбу кнезу Васи Поповићу да припреми земљиште за подизање цркве. Налазимо је 1824. године као већ завршену грађевину. Црква је живеле и страдала заједно са народном и изнова обнављана током своје двовековне историје.
Програм реализован је у Легату Оливере Радојковић Чоловић – породичној кући Чоловића, на Митровдан, у петак, 8. новембра 2024. године, на дан породичне славе дародавца. Кроз програм се чува и негује успомена на Оливеру и њену породицу, кроз идеју наслеђа које живи. Програм „На слави код Оливере“ је конципиран као реконструкција грађанске славе у кући Чоловића који би окупио њене познанике и пријатеље, чему је претходило освећење колача и жита.
О размерама страдања током савезничког бомбардовања Краљева 1944. године сведоче документа, фотографије, као и аутентични извори: спискови Српске православне цркве, спискови католичке жупаније у Краљеву, немачки војни извештаји, као и извештаји и авио-снимци ветерана бомбардерских мисија сачувани на интернет страницама. До сада, утврђена су имена 72 жртве.
Депортацију Словенаца, спроведена је у складу са Хитлеровом наредбом „Учините ову земљу поново немачком!“, а према смерницама Хајнриха Химлера. Нацисти су из окупираних словеначких покрајина протерали око десет процената целокупног становништва, од којих је 6802 особе депортовано у Србију, где у селима и градовима живели са српским породицама и поделили ратну судбину.
Музејску поставку коју прати истоимени каталог и филм, реализовао је Народни музеј Краљево, који се укључио у обележавање јубилеја као територијално надлежни музеј за општину Рашка, препознајући индустријско наслеђе унутар овог сложеног система, као ресурс који заслужује истраживање, презентацију и заштиту.
Ауторско вођење др Драгане Ковачић указало је начине на који су се мењали композиција и планови графика градских амбијената кроз време, услед промена самог града који је донела индустријализација, али и утицаја фотографије која се појављује током 19. века. Публика је могла да се упозна са упечатљивим детаљима, који временом постају симболи градова или акценти који се користе у уметничком приказивању градских простора.