Станислава Јовановић Миндић је током ауторског вођења указала на српско-италијанске културне и уметничке везе, односно на српске уметнике који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије.
Станислава Јовановић Миндић је током ауторског вођења указала на српско-италијанске културне и уметничке везе, односно на српске уметнике који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије.
Мирјани Савић, музејском саветнику Народног музеја Краљево и др Љубинки Шкодрић, вишем научном сараднику Института за савремену историју у Београду, као ауторском тиму изложбе „Деца у рату: Српски избеглички домови у Матарушкој Бањи 1942-1944“ Народног музеја Краљево и истоимене монографије, додељена је награда „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије у категорији „појединцу или ауторском тиму за изузетне резултате у 2023. години“.
Петар II Петровић Његош је своје Велико путовање – Grand Tour“ кроз Италију предузео од новембра 1850. до августа 1851. године, након којег је убрзо и преминуо, у октобру исте године. Предавање не анализира само оно што је Његош видео, већ и промишљање о начинима на који су се италијански предели, градови и артефакти њему представили.
Никола Ивановић, у свом предавању, анализирао је она уметничка дела ренесансе и барока, која су везана за две серије Паола Сорентина: „Млади папа“ (2016) и „Нови папа“ (2020). Указао је како Сорентинова идејна решења, која се служе мрежом препознатљивих визуелних симбола, откривају начин на који функционише апарат универзалног језика уметности.
Током свог путовања кроз Италију, које се одвијало од 8. априла до 13. маја 1909. године, Урош Предић је водио Дневник, у којем је детаљно описивао места, цркве, споменика и уметничка дела које је том приликом обишао. Дневник има 143 стране и до данас није објављен, а као оригинални рукопис чува се у Легату Уроша Предића у Народном музеју у Зрењанину.
Научни скуп одржан у Народном музеју Краљево, 17-18. августа 2024. године, у оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2024“. Ово је четврти научни скуп посвећен теми „Публицистика у развоју друштва и државе“ који Народни музеј Краљево организује у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду и Института за политичке студије у Београду. Током два дана одржане су четири сесије на којима је 14 реферата изнело седамнаест аутора.
Тридесет и трећа традиционална манифестација свечано је отворенa у Галерији Народног музеја Краљево, у среду, 16. августа 2024, са почетком у 20 сати. Манифестацију је отворио др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, док се испред домаћина и организатора публици обратио Дарко Гучнин, директор Народног музеја Краљево. Изложбу „Градови: Известан поглед. Из Збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“ отворила је мр Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја Србије. Изложбу „Инспирисани Италијом“ отворила је др Снежана Мишић, заменица управнице Галерије Матице српске у Новом Саду.
Археолошка изложба „Ни сасвим иста, ни сасвим другачија“ је настала на бази изложбе „Испричаћу ти причу“ Археолошког музеја у Задру, која је гостовала у 20 градова широм Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. У Србији је гостовала у пет музеја, међу којима је и Народни музеј Краљево. Из ове сарадње настала је идеја да сви музеји домаћини заједно приреде једну регионалну изложбу која би објединила различите погребне обичаје у римским провинцијама и показала богатство заједничког наслеђа.
Становништво на простору Косова и Метохије страдало је од стране италијанских и немачких окупационих власти, али и од квислиншких албанских сарадника, који су највише били оријентисани према прогону и злостављању Срба. Њихов терор је био толико страшан, да нису била поштеђена ни деца, ни жене, а обухватао је отмице девојчица, девојака и жена, протеривања, рањавања, мучења и убиства, тровања бунара, уништавање гробова и затирања међа. Пандан има само у злочинима над Србима у НДХ током истог периода.
Књига пружа податке о историјском развоју музејских институција на територији окупиране Србије током Другог светског рата, док је акценат је стављен и на настојање окупаторске и колаборационистичке управе да се у градовима попут Крушевца, Јагодине и Краљева оснују музеји. Поред документованог указивања на ове чињенице, уз детаљну историографску нарацију, аутори су додатну пажњу посветили и низу других аспеката рада баштинских установа у Србији током окупације.