Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века Народног музеја Србије

Изложбом „Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15 до 19. века Народног музеја Србије“ у Галерији Народног музеја Краљево свечано ће бити отворен Жички духовни сабор „Преображење 2022“, у уторак, 16. августа 2022, са почетком у 20 сати. У оквиру избора ауторке изложбе, Бранке Иванић, музејског саветника Народног музеја Србије, у поставку је уврштено 147 икона. Реч је о иконама аутора са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.

Посетиоци ће имати прилику да упознају дела специфичног итало-критског иконописног стила, актуелног између 15. и 18. века у подручју источног Медитерана и Јадрана, а насталог у сусрету православног и католичког утицаја. Изложене иконе могу потицати из радионица или са предложака познатих критских сликара као што су Андрија Рицо, Никола Зафурис, или Јеремија Паладас. Друга група грчких икона у збирци Музеја настала је ван непосредног утицаја итало-критског сликарства, у континенталним областима Балкана, тада под влашћу Турака. На њима се препознају додири са делима дуготрајне и значајне Костурске школе чија остварења представљају незанемарљиви удео укупно сачуване сликарске баштине Балкана турског доба. Посебну скупину чине иконе из Свете Земље.

Икона је била незаобилазни предмет свакодневнице православног света. Неотуђиви део иконе је сигнатура, име светитеља или композиције. Своје мисли и поруке, света личност директно и у реалном времену саопштава посматрачу текстом, најчешће исписаном на развијеном свитку у руци. Односећи са на исти појам, текст и слика заједно чине икону живом у духу онога који је посматра, у тренутку док је посматра. У византијској теологији поштовање икона омогућавало је побожнима директну везу са божанским, учећи да се част која се указује слици преноси на њен прототип. Највећи прилив грчких икона у Народни музеј одиграо се у деценијама између 1955. и 1975. године када је Београд био кључна тачка миграција становништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ. Захваљујући овим вишегодишњим откупима било је могуће оформити целину која осликава уметничка збивања у прошлости када је реч о поштовању и распрострањености грчких икона код Срба, истрајних баштиника византијске културе.

Кроз поставку је представљен стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век Народног музеја Србије и рад на конзервацији и рестаурацији, као и домети у презентацији културних добара.